←  Isaiah (22/66)  →

---

1.

Breme dolini vidjenja. Šta ti je te si sva izašla na krovove?

2.

Grade puni vike i vreve, grade veseli! Tvoji pobijeni nisu pobijeni maèem niti pogiboše u boju.

3.

Glavari tvoji uzmakoše svikoliki, povezaše ih strelci; šta se god nadje tvojih, svi su povezani, ako i pobegoše daleko.

4.

Zato rekoh: Prodjite me se, da plaèem gorko; ne trudite se da me tešite za pogiblju kæeri naroda mog.

5.

Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje od Gospoda, Gospoda nad vojskama, u dolini vidjenja; obaliæe zid, i vika æe biti do gore.

6.

I Elam uze Tul, s kolima ljudi i s konjicima, i Kir istaèe štit.

7.

I krasne doline tvoje napuniše se kola, i konjici se namestiše pred vratima.

8.

I odastre se zastiraè Judin; i pogledao si u to vreme na oružje u kuæi šumskoj.

9.

I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru.

10.

I izbrojaste kuæe jerusalimske, i razvaliste kuæe da utvrdite zid.

11.

I naèiniste jaz medju dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to uèinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.

12.

I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plaèete i ridate i da skubete kose i pripašete kostret;

13.

A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreæi: Jedimo i pijmo, jer æemo sutra umreti.

14.

Ali Gospod nad vojskama javi mi: Neæe vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti, veli Gospod, Gospod nad vojskama.

15.

Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom riznièaru, k Somni, upravitelju dvorskom,

16.

I reci mu: Šta æeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu.

17.

Evo, èoveèe, Gospod æe te baciti daleko i zatrpaæe te.

18.

Zavitlaæe te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde æeš umreti i onde æe biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog;

19.

I svræi æu te s mesta tvog, i isteraæu te iz službe tvoje.

20.

I u to vreme pozvaæu slugu svog Elijakima sina Helkijinog;

21.

I obuæi æu mu tvoju haljinu, i tvojim æu ga pojasom opasati, i tvoju æu mu vlast dati u ruku, i biæe otac Jerusalimljanima i domu Judinom.

22.

I metnuæu mu kljuè od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neæe niko zatvoriti, i kad on zatvori, neæe niko otvoriti.

23.

I kao klin uglaviæu ga na tvrdom mestu, i biæe presto slave domu oca svog;

24.

I o njemu æe se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i èaše i mehovi.

25.

U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriæe se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiæe se i pašæe, i teža što je na njemu propašæe; jer Gospod reèe.

---

←  Isaiah (22/66)  →