| ← Isaiah (16/66) → |
| 1. | Šaljite jaganjce gospodaru zemaljskom, od Sele do pustinje, ka gori kæeri sionske. |
| 2. | Jer æe biti kæeri moavske na brodovima arnonskim kao ptica koja luta, oterana s gnezda. |
| 3. | Uèini veæe, narode, naèini sen u podne kao noæ, zakloni izagnane, nemoj izdati begunce. |
| 4. | Neka kod tebe borave izgnani moji, Moave; budi im zaklon od pustošnika; jer æe nestati nasilnika, prestaæe pustošenje, istrebiæe se sa zemlje koji gaze druge. |
| 5. | I utvrdiæe se presto milošæu, i na njemu æe sedeti jednako u šatoru Davidovom koji æe suditi i tražiti što je pravo i biti brz da èini pravdu. |
| 6. | Èusmo za oholost Moava vrlo ponositog, za ponos njegov i oholost i obest njegovu; laži njegove neæe biti tvrde. |
| 7. | Zato æe ridati Moavac nad Moavcem, svi æe ridati; nad temeljima kir-aresetskim uzdisaæete jer su razvaljeni. |
| 8. | I polja esevonska posušiše se i èokot sivamski; gospoda narodna potrše krasne loze njegove, koje dosezahu do Jazira i vijahu se po pustinji; odvode njegove pružahu se i prelažahu preko mora. |
| 9. | Zato æu plakati plaèem jazirskim za èokotom sivamskim; zalivaæu te suzama svojim, Esevone i Elealo, jer pesma o letini tvojoj i o žetvi tvojoj pade. |
| 10. | I nesta radosti i veselja s polja rodnog, u vinogradima se ne peva ni podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; uèinih kraj pesmama. |
| 11. | Zato utroba moja jeèi kao gusle za Moavom, i srce moje za Kir-Eresom. |
| 12. | I kad se vidi da se umorio Moav na visini svojoj, uæi æe u svetinju svoju da se pomoli; ali ništa neæe svršiti. |
| 13. | Ovo je reè što reèe Gospod za Moava davno. |
| 14. | A sada veli Gospod govoreæi: Do tri godine, kao što su godine najamnièke, ološaæe slava Moavova sa svim mnoštvom njegovim, i šta ostane biæe vrlo malo i nejako. |
| ← Isaiah (16/66) → |