| ← Hosea (8/14) → |
| 1. | Trubu na usta, i reci: Kao orao ide na dom Gospodnji; jer prestupiše zavet moj i otpadiše se od zakona mog. |
| 2. | Izrailj æe vikati ka meni; Bože moj; poznajemo Te. |
| 3. | Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj æe ga goniti. |
| 4. | Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svog i od zlata svog grade sebi likove, da se istrebe. |
| 5. | Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se neæe moæi oèistiti? |
| 6. | Jer je i ono od Izrailja, naèinio ga je umetnik, i nije Bog; tele æe samarijsko otiæi u komade. |
| 7. | Jer seju vetar, pa æe žeti oluju; stabljike neæe imati, klica neæe dati brašno, da bi i dala, proždreæe ga tudjinci. |
| 8. | Proždreæe se Izrailj, biæe medju narodima kao sud na kome nema miline. |
| 9. | Jer otidoše k Asircu, divljem magarcu, koji je sam za se; Jefrem naima ljubavnike. |
| 10. | A što naimaše medju narodima, ja æu ih sabrati; a veæ i okusiše malo radi bremena Cara nad knezovima. |
| 11. | Što umnoži Jefrem oltare da greši, biæe mu oltari na greh. |
| 12. | Napisah mu velike stvari u zakonu svom; ali mu se èine kao nešto tudje. |
| 13. | Za žrtve, koje mi prinose, prinose meso, i jedu ga; Gospod ih ne prima; sada æe se opomenuti bezakonja njihova i pohodiæe grehe njihove; oni æe se vratiti u Misir. |
| 14. | Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove, i Juda umnoži tvrde gradove; ali æu pustiti oganj u gradove ovom, i spaliæe dvorove onom. |
| ← Hosea (8/14) → |