| ← Hosea (11/14) → |
| 1. | Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog. |
| 2. | Koliko ih zvaše, toliko oni odlaziše od njih; prinosiše žrtve Valima, kadiše likovima. |
| 3. | Ja uèih Jefrema hoditi držeæi ga za ruke, ali ne poznaše da sam ih ja leèio. |
| 4. | Vukoh ih uzicama èoveèijim, užima ljubavnim; i bih im kao oni koji im skidaju jaram s èeljusti, i davah im hranu. |
| 5. | Neæe se vratiti u zemlju misirsku, nego æe mu Asirac biti car, jer se ne hteše obratiti. |
| 6. | I maè æe stajati u gradovima njegovim, i potræe prevornice njegove i proždreti za namere njihove. |
| 7. | Narod je moj prionuo za otpad od mene; zovu ga ka Višnjem, ali se nijedan ne podiže. |
| 8. | Kako da te dam, Jefreme? Da te predam, Izrailju? Kako da uèinim od tebe kao od Adame? Da te obratim da budeš kao Sevojim? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od žalosti. |
| 9. | Neæu izvršiti ljutog gneva svog, neæu opet zatrti Jefrema; jer sam ja Bog a ne èovek, Svetac usred tebe; neæu doæi na grad. |
| 10. | Iæi æe oni za Gospodom; On æe rikati kao lav; kad rikne, sa strahom æe dotrèati sinovi s mora; |
| 11. | Sa strahom æe dotrèati iz Misira kao ptica, i kao golub iz zemlje asirske; i naseliæu ih u kuæama njihovim, govori Gospod. |
| ← Hosea (11/14) → |