←  Hebrews (10/13)  →
1. Jer zakon imajuæi sen dobara koja æe doæi, a ne samo oblièje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
2. Inaèe bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom oèiste;
3. Nego se njima svake godine èini spomen za grehe.
4. Jer krv junèija i jarèija ne može uzeti grehe.
5. Zato, ulazeæi u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
6. Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
7. Tada rekoh: Evo dodjoh, u poèetku knjige pisano je za mene, da uèinim volju Tvoju, Bože.
8. I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
9. Tada reèe: Evo dodjoh da uèinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
10. Po kojoj smo volji mi osveæeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
11. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeæi i jedne žrtve mnogo puta prinoseæi koje nikad ne mogu uzeti grehe.
12. A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
13. Èekajuæi dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim.
14. Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osveæeni.
15. A svedoèi nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:
16. Ovo je zavet koji æu naèiniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Daæu zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaæu ih;
17. I grehe njihove i bezakonja njihova neæu više spominjati.
18. A gde je oproštenje ovih onde više nema priloga za grehe.
19. Imajuæi, dakle, slobodu, braæo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim.
20. Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
21. I sveštenika velikog nad domom Božijim:
22. Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, oèišæeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom èistom;
23. Da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obeæao;
24. I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima,
25. Ne ostavljajuæi skupštinu svoju, kao što neki imaju obièaj, nego jedan drugog savetujuæi, toliko veæma koliko vidite da se približuje dan sudni.
26. Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grehe;
27. Nego strašno èekanje suda, i revnost ognja koji æe da pojede one koji se suprote.
28. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
29. Koliko mislite da æe gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži?
30. Jer znamo Onog koji reèe: Moja je osveta, ja æu vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod æe suditi narodu svom.
31. Strašno je upasti u ruke Boga Živoga.
32. Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste,
33. Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako.
34. Jer se na okove moje sažaliste, i dadoste s radošæu da se razgrabi vaše imanje, znajuæi da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima.
35. Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu.
36. Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Božiju savršivši primite obeæanje.
37. Jer još malo, vrlo malo, pa æe doæi Onaj koji treba da dodje i neæe odocniti.
38. A pravednik živeæe od vere; ako li odstupi neæe biti po volji moje duše.
39. A mi, braæo, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih koji veruju da spasu duše.
←  Hebrews (10/13)  →