←  Habakkuk (2/3)  →
1. Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta æe mi reæi i šta bih odgovorio onome koji me koraše.
2. I odgovori mi Gospod i reèe: Piši utvaru, i da bude razgovetno na ploèama da se lako èita.
3. Jer æe još biti utvara do odredjenog vremena, i govoriæe šta æe biti do kraja i neæe slagati; ako okleva, èekaj je, jer æe zacelo doæi, i neæe odocniti.
4. Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik æe od vere svoje živ biti.
5. A kako vino vara, takav je èovek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.
6. Neæe li ga svi oni uzeti u prièu i u zagonetke, i reæi: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle æe? I koji trpa na se gusto blato.
7. Neæe li najedanput ustati oni koji æe te gristi? I neæe li se probuditi oni koji æe te rastrzati, i kojima æeš biti grabež?
8. Što si ti oplenio mnoge narode, tebe æe opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje uèinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
9. Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kuæi svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i saèuva se oda zla.
10. Smislio si sramotu kuæi svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.
11. Jer æe kamen iz zida vikati, i èvor iz drveta svedoèiæe.
12. Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.
13. Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?
14. Jer æe se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.
15. Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.
16. Nasitiæeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doæi æe k tebi èaša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina æe sramna biti na slavi tvojoj.
17. Jer nasilje uèinjeno Livanu pokriæe te i pustoš medju zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje uèinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
18. Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i uèitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeæi neme idole?
19. Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoæe li on uèiti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.
20. A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; æuti pred Njim sva zemljo!
←  Habakkuk (2/3)  →