←  Genesis (9/50)  →
1. I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reèe im; radjajte se i množite se i napunite zemlju;
2. I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve što ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i straše; sve je predano u vaše ruke.
3. Šta se god mièe i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu.
4. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv.
5. Jer æu i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake æu je zveri iskati; iz ruke samog èoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaæu dušu èoveèiju.
6. Ko prolije krv èoveèiju, njegovu æe krv proliti èovek; jer je Bog po svom oblièju stvorio èoveka.
7. Radjajte se dakle i množite se; narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj.
8. I reèe Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreæi:
9. A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s vašim semenom nakon vas,
10. I sa svim životinjama, što su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih što su s vama, sa svaèim što je izašlo iz kovèega, i sa svim zverima zemaljskim.
11. Postavljam zavet svoj s vama, te odsele neæe nijedno telo poginuti od potopa, niti æe više biti potopa da zatre zemlju.
12. I reèe Bog: Evo znak zaveta koji postavljam izmedju sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka:
13. Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta izmedju mene i zemlje.
14. Pa kad oblake navuèem na zemlju, videæe se duga u oblacima,
15. I opomenuæu se zaveta svog koji je izmedju mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i neæe više biti od vode potopa da zatre svako telo.
16. Duga æe biti u oblacima, pa æu je pogledati, i opomenuæu se veènog zaveta izmedju Boga i svake duše žive u svakom telu koje je na zemlji.
17. I reèe Bog Noju: To je znak zaveta koji sam uèinio izmedju sebe i svakog tela na zemlji.
18. A behu sinovi Nojevi koji izadjoše iz kovèega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima.
19. To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.
20. A Noje poèe raditi zemlju, i posadi vinograd.
21. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svog.
22. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici braæe svoje na polju.
23. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i iduæi natraške pokriše njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog.
24. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je uèinio mladji sin,
25. I reèe: Proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama braæe svoje!
26. I još reèe: Blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga!
27. Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovim, a Hanan da im bude sluga!
28. I požive Noje posle potopa trista pedeset godina.
29. A svega požive Noje devet stotina pedeset godina; i umre.
←  Genesis (9/50)  →