←  Genesis (43/50)  →
1. Ali glad beše vrlo velika u onoj zemlji.
2. Pa kad pojedoše žito koje behu doneli iz Misira, reèe im otac: Idite opet, i kupite nam malo hrane.
3. A Juda mu progovori i reèe: Tvrdo nam se zarekao onaj èovek govoreæi: Neæete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš.
4. Ako æeš pustiti s nama brata našeg, iæi æemo i kupiæemo ti hrane.
5. Ako li neæeš pustiti, neæemo iæi, jer nam je rekao onaj èovek: Neæete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš.
6. A Izrailj reèe: Što mi to zlo uèiniste i kazaste èoveku da imate još jednog brata?
7. A oni rekoše: Èovek je potanko raspitivao za nas i za rod naš govoreæi: Je li vam jošte živ otac? Imate li još braæe? A mi mu odgovorismo kako nas pitaše. Jesmo li mogli kako znati da æe kazati: Dovedite brata svog?
8. I reèe Juda Izrailju ocu svom: Pusti dete sa mnom, pa æemo se podignuti i otiæi, da ostanemo živi i ne pomremo i mi i ti i naša deca.
9. Ja ti se jamèim za nj, iz moje ga ruke išti; ako ti ga ne dovedem natrag i preda te ne stavim, da sam ti kriv do veka.
10. Da nismo toliko oklevali, do sada bismo se dva puta vratili.
11. Onda reèe Izrailj otac njihov: Kad je tako, uèinite ovo: uzmite šta najlepše ima u ovoj zemlji u svoje vreæe, i ponesite èoveku onom dar: malo tamjana i malo meda, mirisavog korenja i smirne, urme i badema.
12. A novaca ponesite dvojinom, i uzmite novce što behu ozgo u vreæama vašim i odnesite natrag, može biti da je pogreška.
13. I uzmite brata svog, pa ustanite i idite opet k onom èoveku.
14. A Bog Svemoguæi da vam da da nadjete milost u onog èoveka, da vam pusti brata vašeg drugog i Venijamina; ako li ostanem bez dece, nek ostanem bez dece.
15. Tada uzevši dare i novaca dvojinom, uzevši i Venijamina, podigoše se i otidoše u Misir, i izadjoše pred Josifa.
16. A Josif kad vide s njima Venijamina, reèe èoveku koji upravljaše kuæom njegovom: Odvedi ove ljude u kuæu, pa nakolji mesa i zgotovi, jer æe u podne sa mnom jesti ovi ljudi.
17. I uèini èovek kako Josif reèe, i uvede ljude u kuæu Josifovu.
18. A oni se bojahu kad ih èovek vodjaše u kuæu Josifovu, i rekoše: Za novce koji pre behu metnuti u vreæe naše vodi nas, dokle smisli kako æe nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce.
19. Pa pristupivši k èoveku koji upravljaše kuæom Josifovom, progovoriše mu na vratima kuænim,
20. I rekoše: Èuj, gospodaru; došli smo bili i pre, i kupismo hrane;
21. Pa kad dodjosmo u jednu gostionicu i otvorismo vreæe, a to novci svakog nas behu ozgo u vreæi njegovoj, novci naši na meru; i evo smo ih doneli natrag;
22. A druge smo novce doneli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu novce naše u vreæe.
23. A on im reèe: Budite mirni, ne bojte se; Bog vaš i Bog oca vašeg metnuo je blago u vreæe vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Simeuna.
24. I uvede ih èovek u kuæu Josifovu, i donese im vode te opraše noge, i magarcima njihovim položi.
25. I pripraviše dar èekajuæi dokle dodje Josif u podne, jer èuše da æe oni onde jesti.
26. I kad Josif dodje kuæi, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se do zemlje.
27. A on ih zapita kako su, i reèe: Kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? Je li jošte živ?
28. A oni rekoše: Dobro je sluga tvoj, otac naš; još je živ. I pokloniše mu se.
29. A on pogledavši vide Venijamina brata svog, sina matere svoje, i reèe: Je li vam to najmladji brat vaš za kog mi govoriste? I reèe: Bog da ti bude milostiv, sinko!
30. A Josifu goraše srce od ljubavi prema bratu svom, te brže potraži gde æe plakati, i ušavši u jednu sobu plaka onde.
31. Posle umiv se izadje, i ustežuæi se reèe: Dajte jelo.
32. I donesoše njemu najposle i Misircima koji obedovahu u njega, jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima, jer je to neèisto Misircima.
33. A sedjahu pred njim stariji po stareštvu svom a mladji po mladosti svojoj. I zgledahu se od èuda.
34. I uzimajuæi jela ispred sebe slaše njima, i Venijaminu dopade pet puta više nego drugima. I piše i napiše se s njim.
←  Genesis (43/50)  →