←  Genesis (35/50)  →
1. A Bog reèe Jakovu: Ustani, idi gore u Vetilj i onde stani; i naèini onde žrtvenik Bogu, koji ti se javio kad si bežao od Isava brata svog.
2. I Jakov reèe porodici svojoj i svima koji behu s njim: Bacite tudje bogove što su u vas, i oèistite se i preobucite se;
3. Pa da se dignemo i idemo gore u Vetilj, da naèinim onde žrtvenik Bogu, koji me èuo u dan nevolje moje i bio sa mnom na putu kojim sam išao.
4. I dadoše Jakovu sve bogove tudje koji behu u njihovim rukama, i oboce, koje imahu u ušima; i Jakov ih zakopa pod hrastom kod Sihema.
5. Potom otidoše. A strah Božji dodje na gradove koji behu oko njih, te se ne digoše u poteru za sinovima Izrailjevim.
6. I Jakov i sva èeljad što beše s njim dodjoše u Luz u zemlji hananskoj, a to je Vetilj.
7. I onde naèini žrtvenik, i nazva ono mesto: Bog vetiljski, jer mu se onde javi Bog, kad je bežao od brata svog.
8. Tada umre Devora dojkinja Reveèina, i pogreboše je ispod Vetilja pod hrastom, koji nazva Jakov Alon-Vakut.
9. I javi se Bog Jakovu opet, pošto izidje iz Padan-Arama, i blagoslovi ga,
10. I reèe mu Bog: Ime ti je Jakov; ali se odsele neæeš zvati Jakov, nego æe ti ime biti Izrailj. I nadede mu ime Izrailj.
11. I još mu reèe Bog: Ja sam Bog Svemoguæi; rasti i množi se; narod i mnogi æe narodi postati od tebe, i carevi æe izaæi iz bedara tvojih.
12. I daæu ti zemlju koju sam dao Avramu i Isaku, i nakon tebe semenu tvom daæu zemlju ovu.
13. Potom otide od njega Bog s mesta gde mu govori.
14. A Jakov metnu spomenik na istom mestu gde mu Bog govori, spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem.
15. I Jakov prozva mesto gde mu govori Bog Vetilj.
16. I otidoše od Vetilja. A kad im osta još malo puta do Efrate, porodi se Rahilja, i beše joj težak porodjaj.
17. I kad se veoma muèaše, reèe joj babica: Ne boj se, imaæeš još jednog sina.
18. A kad se rastavljaše s dušom te umiraše, nazva ga Venonija; ali mu otac nadede ime Venijamin.
19. I umre Rahilja, i pogreboše je na putu koji ide u Efratu, a to je Vitlejem.
20. I metnu Jakov spomenik na grob njen. To je spomenik na grobu Rahiljinom do današnjeg dana.
21. Odatle otišavši Izrailj razape šator svoj iza kule migdol-ederske.
22. I kad Izrailj živeše u onoj zemlji, otide Ruvim i leže s Valom inoèom oca svog. I to doèu Izrailj. A imaše Jakov dvanaest sinova.
23. Sinovi Lijini behu: Ruvim prvenac Jakovljev, i Simeun i Levije i Juda i Isahar i Zavulon;
24. A sinovi Rahiljini: Josif i Venijamin;
25. A sinovi Vale robinje Rahiljine: Dan i Neftalim;
26. A sinovi Zelfe robinje Lijine: Gad i Asir. To su sinovi Jakovljevi, koji mu se rodiše u Padan-Aramu.
27. I Jakov dodje k Isaku ocu svom u Mamriju u Kirijat-Arvu, koje je Hevron, gde Avram i Isak behu došljaci.
28. A Isaku beše sto i osamdeset godina;
29. I onemoæav umre Isak, i bi pribran k rodu svom star i sit života; i pogreboše ga Isav i Jakov sinovi njegovi.
←  Genesis (35/50)  →