←  Genesis (26/50)  →
1. Ali nasta glad u zemlji svrh prve gladi koja beše za vremena Avramovog; i Isak otide k Avimelehu caru filistejskom u Gerar.
2. I javi mu se Gospod i reèe: Nemoj iæi u Misir, nego sedi u zemlji koju æu ti kazati.
3. Sedi u toj zemlji, i ja æu biti s tobom, i blagosloviæu te; jer æu tebi i semenu tvom dati sve ove zemlje, i potvrdiæu zakletvu, kojom sam se zakleo Avramu ocu tvom.
4. I umnožiæu seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu, i daæu semenu tvom sve ove zemlje; i u semenu tvom blagosloviæe se svi narodi na zemlji,
5. Zato što je Avram slušao glas moj i èuvao naredbu moju, zapovesti moje i pravila moja i zakone moje.
6. I osta Isak u Geraru.
7. A ljudi u mestu onom pitahu za ženu njegovu, a on govoraše: Sestra mi je. Jer se bojaše kazati: Žena mi je; da me, veli, ne ubiju ovi ljudi radi Reveke, jer je lepa.
8. I kad provede mnogo vremena onde, dogodi se, te pogleda Avimeleh car filistejski s prozora, i vide Isaka gde se šali s Revekom ženom svojom.
9. I dozva Avimeleh Isaka i reèe: Ta to ti je žena; kako si kazao: Sestra mi je? A Isak mu odgovori: Rekoh: da ne poginem s nje.
10. A Avimeleh reèe: Šta si nam uèinio? Lako je mogao ko od naroda ovog leæi s tvojom ženom, te bi nas ti uvalio u greh.
11. I zapovedi Avimeleh svemu narodu svom govoreæi: Ko se dotakne ovog èoveka ili žene njegove, poginuæe.
12. I Isak stade sejati u onoj zemlji, i dobi one godine po sto, tako ga blagoslovi Gospod.
13. I obogati se èovek, i napredovaše sve veæma, te posta silan.
14. I imaše ovaca i goveda i mnogo sluga; a Filisteji mu zavidjahu,
15. Pa sve studence koje behu iskopale sluge oca njegovog za vremena Avrama oca njegovog zaroniše Filisteji, i zasuše ih zemljom.
16. I Avimeleh reèe Isaku: Idi od nas, jer si postao silniji od nas.
17. I Isak otide, odande, i razape šatore u dolini gerarskoj, i nastani se onde.
18. I stade Isak otkopavati studence, koji behu iskopani za vremena Avrama oca njegovog, i koje zaroniše Filisteji po smrti Avramovoj; i prozva ih imenima koja im beše nadeo otac njegov.
19. I kopajuæi sluge Isakove u onom dolu nadjoše studenac žive vode.
20. Ali se svadjaše pastiri gerarski s pastirima Isakovim govoreæi: Naša je voda. I nadede ime onom studencu Esek, jer se svadiše s njim.
21. Posle iskopaše drugi studenac, pa se i oko njega svadjaše, zato ga nazva Sitna.
22. Tada se podiže odande, i iskopa drugi studenac, i oko njega ne bi svadje; zato ga nazva Rehovot, govoreæi: Sad nam dade Gospod prostora da rastemo u ovoj zemlji.
23. I otide odande gore u Virsaveju.
24. I istu noæ javi mu se Gospod, i reèe: Ja sam Bog Avrama oca tvog. Ne boj se, jer sam ja s tobom, i blagosloviæu te i umnožiæu seme tvoje Avrama radi sluge svog.
25. I naèini onde žrtvenik, i prizva ime Gospodnje; i onde razape šator svoj; i sluge Isakove iskopaše onde studenac.
26. I dodje k njemu Avimeleh iz Gerara s Ohozatom prijateljem svojim i s Fiholom vojvodom svojim.
27. A Isak im reèe: Što ste došli k meni, kad mrzite na me i oteraste me od sebe?
28. A oni rekoše: Videsmo zaista da je Gospod s tobom, pa rekosmo: Neka bude zakletva izmedju nas, izmedju nas i tebe; hajde da uhvatimo veru s tobom;
29. Da nam ne èiniš zla, kao što se mi tebe ne dotakosmo i kao što mi tebi samo dobro èinismo, i pustismo te da ideš na miru, i eto si blagosloven od Gospoda.
30. Tada ih on ugosti; te jedoše i piše.
31. A sutradan ustavši rano, zakleše se jedan drugom, i otpusti ih Isak i otidoše od njega s mirom.
32. Isti dan došavši sluge Isakove kazaše mu za studenac koji iskopaše, i rekoše mu: Nadjosmo vodu.
33. I nazva ga Saveja; otuda se zove grad onaj Virsaveja do današnjeg dana.
34. A kad bi Isavu èetrdeset godina, uze za ženu Juditu, kæer Veoha Hetejina, i Vasematu kæer Elona Hetejina.
35. I one zadavahu mnogo jada Isaku i Reveci.
←  Genesis (26/50)  →