←  Genesis (22/50)  →
1. Posle toga htede Bog okušati Avrama, pa mu reèe: Avrame! A on odgovori: Evo me.
2. I reèe mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde æu ti kazati.
3. I sutradan rano ustavši Avram osamari magarca svog, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svog; i nacepavši drva za žrtvu podiže se i podje na mesto koje mu kaza Bog.
4. Treæi dan podigavši oèi svoje Avram ugleda mesto iz daleka.
5. I reèe Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratiæemo se k vama.
6. I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svom, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno.
7. Tada reèe Isak Avramu ocu svom: Oèe! A on reèe: Šta je, sine! I reèe Isak: Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu?
8. A Avram odgovori: Bog æe se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I idjahu obojica zajedno.
9. A kad dodjoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram naèini onde žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svog metnu ga na žrtvenik vrh drva;
10. I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svog.
11. Ali andjeo Gospodnji viknu ga s neba, i reèe: Avrame! Avrame! A on reèe: Evo me.
12. A andjeo reèe: Ne diži ruku svoju na dete, i ne èini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi.
13. I Avram podigavši oèi svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u èesti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mesto sina svog.
14. I nazva Avram ono mesto Gospod æe se postarati. Zato se i danas kaže: Na brdu, gde æe se Gospod postarati.
15. I andjeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama.
16. I reèe: Sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako uèinio, i nisi požalio sina svog, jedinca svog,
17. Zaista æu te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i naslediæe seme tvoje vrata neprijatelja svojih;
18. I blagosloviæe se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.
19. Tada se Avram vrati k momcima svojim, te se digoše, i otidoše zajedno u Virsaveju, jer Avram živeše u Virsaveji.
20. Posle toga javiše Avramu govoreæi: Gle, i Melha rodi sinove bratu tvom Nahoru:
21. Uza prvenca i Vuza brata mu, i Kamuila, oca Aramovog,
22. I Hazada i Azava i Faldesa i Jeldafa i Vatuila.
23. A Vatuilo rodi Reveku. Osam ih rodi Melha Nahoru bratu Avramovom.
24. I inoèa njegova, po imenu Revma, rodi i ona Taveka i Gama i Tohosa i Moha.
←  Genesis (22/50)  →