←  Genesis (2/50)  →

---

1.

Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.

2.

I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja uèini; i poèinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja uèini;

3.

I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poèinu od svih dela svojih, koja uèini;

4.

To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,

5.

I svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti beše èoveka da radi zemlju,

6.

Ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju.

7.

A stvori Gospod Bog èoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta èovek duša živa.

8.

I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti èoveka, kog stvori.

9.

I uèini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveæa lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.

10.

A voda teèaše iz Edema natapajuæi vrt, i odande se deliše u èetiri reke.

11.

Jednoj je ime Fison, ona teèe oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata,

12.

I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha.

13.

A drugoj je reci ime Geon, ona teèe oko cele zemlje huske.

14.

A treæoj je reci ime Hidekel, ona teèe k asirskoj. A èetvrta je reka Efrat.

15.

I uzevši Gospod Bog èoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga èuva.

16.

I zapreti Gospod Bog èoveku govoreæi: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;

17.

Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umreæeš.

18.

I reèe Gospod Bog: Nije dobro da je èovek sam; da mu naèinim druga prema njemu.

19.

Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako æe koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;

20.

I Adam nadede ime svakom živinèetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nadje Adamu drug prema njemu.

21.

I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;

22.

I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.

23.

A Adam reèe: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj bude ime èoveèica, jer je uzeta od èoveka.

24.

Zato æe ostaviti èovek oca svog i mater svoju, i prilepiæe se k ženi svojoj, i biæe dvoje jedno telo.

25.

A behu oboje goli. Adam i žena mu, i ne beše ih sramota.

---

←  Genesis (2/50)  →