←  Genesis (18/50)  →
1. Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad sedjaše na vratima pred šatorom svojim u podne.
2. Podigavši oèi svoje pogleda, i gle, tri èoveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrèa im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;
3. I reèe: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proæi sluge svog.
4. Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.
5. I izneæu malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda podjite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Uèini šta si kazao.
6. I Avram otrèa u šator k Sari, i reèe: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogaèe.
7. Pa otrèa ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.
8. Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jedjahu.
9. I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reèe: Eno je pod šatorom.
10. A jedan izmedju njih reèe: Dogodine u ovo doba opet æu doæi k tebi, a Sara æe žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.
11. A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.
12. Zato se nasmeja Sara u sebi govoreæi: Pošto sam ostarela, sad li æe mi doæi radost? A i gospodar mi je star.
13. Tada reèe Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreæi: Istina li je da æu roditi kad sam ostarela?
14. Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet æu doæi k tebi, a Sara æe imati sina.
15. A Sara udari u bah govoreæi: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reèe: Nije istina, nego si se smejala.
16. Potom ustaše ljudi odande, i podjoše put Sodoma; a Avram podje s njima da ih isprati.
17. A Gospod reèe: Kako bih tajio od Avrama šta æu uèiniti,
18. Kad æe od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu æe se blagosloviti svi narodi na zemlji?
19. Jer znam da æe zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da èine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obeæao.
20. I reèe Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.
21. Zato æu siæi da vidim eda li sve èine kao što vika dodje preda me; ako li nije tako, da znam.
22. I ljudi okrenuvši se podjoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,
23. I pristupiv Avram reèe: Hoæeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?
24. Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoæeš li i njih pogubiti, i neæeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?
25. Nemoj to èiniti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neæe suditi pravo?
26. I reèe Gospod: Ako nadjem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiæu celom mestu njih radi.
27. A Avram odgovori i reèe: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.
28. Može biti pravednika pedeset manje pet, hoæeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neæu, ako nadjem èetrdeset i pet.
29. I stade dalje govoriti, i reèe: Može biti da æe se naæi èetrdeset. Reèe: Neæu radi onih èetrdeset.
30. Potom reèe: Nemoj se gneviti, Gospode, što æu reæi; može biti da æe se naæi trideset. I reèe: Neæu, ako nadjem trideset.
31. Opet reèe: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da æe se naæi dvadeset. Reèe: Neæu ih pogubiti za onih dvadeset.
32. Najposle reèe: Nemoj se gneviti, Gospode, što æu još jednom progovoriti; može biti da æe se naæi deset. Reèe: Neæu ih pogubiti radi onih deset.
33. I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.
←  Genesis (18/50)  →