←  Genesis (11/50)  →
1. A beše na celoj zemlji jedan jezik i jednake reèi.
2. A kad otidoše od istoka, nadjoše ravnicu u zemlji senarskoj, i naseliše se onde.
3. Pa rekoše medju sobom: Hajde da pravimo ploèe i da ih u vatri peèemo. I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto kreèa.
4. Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj æe vrh biti do neba, da steèemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji.
5. A Gospod sidje da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi èoveèiji.
6. I reèe Gospod: Gle, narod jedan, i jedan jezik u svih, i to poèeše raditi, i neæe im smetati ništa da ne urade šta su naumili.
7. Hajde da sidjemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugog šta govore.
8. Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada.
9. Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji.
10. Ovo je pleme Simovo: beše Simu sto godina, kad rodi Arfaksada, druge godine posle potopa.
11. A rodiv Arfaksada požive Sim pet stotina godina, radjajuæi sinove i kæeri.
12. A Arfaksad požive trideset i pet godina, i rodi Salu;
13. A rodiv Salu požive Arfaksad èetiri stotine i tri godine, radjajuæi sinove i kæeri.
14. A Sala požive trideset godina, i rodi Evera;
15. A rodiv Evera požive Sala èetiri stotine i tri godine, radjajuæi sinove i kæeri.
16. A Ever požive trideset i èetiri godine, i rodi Faleka;
17. A rodiv Faleka požive Ever èetiri stotine i trideset godina, radjajuæi sinove i kæeri.
18. A Falek požive trideset godina, i rodi Ragava;
19. A rodiv Ragava požive Falek dvesta i devet godina, radjajuæi sinove i kæeri.
20. A Ragav požive trideset i dve godine, i rodi Seruha;
21. A rodiv Seruha požive Ragav dvesta i sedam godina, radjajuæi sinove i kæeri.
22. A Seruh požive trideset godina, i rodi Nahora;
23. A rodiv Nahora požive Seruh dvesta godina, radjajuæi sinove i kæeri.
24. A Nahor požive dvadeset i devet godina, i rodi Taru;
25. A rodiv Taru požive Nahor sto i devetnaest godina, radjajuæi sinove i kæeri.
26. A Tara požive sedamdeset godina, i rodi Avrama, Nahora i Arana.
27. A ovo je pleme Tarino: Tara rodi Avrama, Nahora i Arana; a Aran rodi Lota.
28. I umre Aran pre Tare oca svog na postojbini svojoj, u Uru haldejskom.
29. I oženi se Avram i Nahor, i ženi Avramovoj beše ime Sara a ženi Nahorovoj ime Melha, kæi Arama oca Melhe i Jeshe.
30. A Sara beše nerotkinja, i ne imaše poroda.
31. I uze Tara sina svog Avrama i Lota sina Aronovog, unuka svog, i Saru snahu svoju, ženu Avrama sina svog; i podjoše zajedno iz Ura haldejskog da idu u zemlju hanansku, i dodjoše do Harana, i onde se nastaniše.
32. I požive Tara svega dvesta i pet godina; i umre Tara u Haranu.
←  Genesis (11/50)  →