←  Galatians (2/6)  →
1. A potom na èetrnaest godina opet izidjoh u Jerusalim s Varnavom, uzevši sa sobom i Tita.
2. Ali izidjoh po otkrivenju, i razgovorih se s njima za jevandjelje koje propovedam u neznabošcima, ali nasamo s onima koji se brojahu kao najstariji, da uzalud ne trèim ili ne bih trèao.
3. Ali ni Tit, koji beše sa mnom, i beše Grk, ne bi nateran da se obreže.
4. I za lažnu braæu koja dodjoše i privukoše se da uhode slobodu našu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe;
5. Kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost, da istina jevandjelja ostane medju nama.
6. A za one koji se brojahu da su nešto, kakvi bili da bili, ja ne marim ništa; jer Bog ne gleda ko je ko; jer oni koji se brojahu kao najstariji, meni ništa ne dodaše;
7. Nego nasuprot doznavši da je meni povereno jevandjelje u neobrezanima, kao Petru u obrezanima
8. (Jer Onaj koji pomaže Petru u apostolstvu medju obrezanima Onaj pomaže i meni medju neznabošcima,)
9. I poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji se brojahu da su stubovi, dadoše desnice meni i Varnavi, i pristadoše da mi propovedamo u neznabošcima, a oni u obrezanima;
10. Samo da se opominjemo siromašnih, za koje sam se i starao tako èiniti.
11. A kad dodje Petar u Antiohiju, u oèi njemu protiv stadoh; jer beše zazoran.
12. Jer pre dok ne dodjoše neki od Jakova, jedjaše s neznabošcima, a kad dodjoše, ustruèavaše se i odvajaše bojeæi se onih koji su iz obrezanja.
13. I dvolièahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista u njihovo dvolièenje.
14. A kad ja videh da ne idu pravo k istini jevandjelja, rekoh Petru pred svima: Kad ti koji si Jevrejin neznabožaèki a ne jevrejski živiš, zašto neznabošce nagoniš da žive jevrejski?
15. Mi koji smo rodjeni Jevreji, a ne grešnici iz neznabožaca,
16. Pa doznavši da se èovek neæe opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neæe opravdati.
17. Ako li se mi koji tražimo da se opravdamo Hristom, nadjosmo i sami grešnici, dakle je Hristos grehu sluga? Bože saèuvaj!
18. Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik.
19. Jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu živim; s Hristom se razapeh.
20. A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene.
21. Ne odbacujem blagodati Božje; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre.
←  Galatians (2/6)  →