Galatians (1/6)  →
1. Pavle apostol, ni od ljudi, ni kroz èoveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca, koji Ga vaskrse iz mrtvih,
2. I sva braæa koja su sa mnom, crkvama galatskim:
3. Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista,
4. Koji dade sebe za grehe naše da izbavi nas od sadašnjeg sveta zlog, po volji Boga i Oca našeg,
5. Kome slava va vek veka. Amin.
6. Èudim se da se tako odmah odvraæate na drugo jevandjelje od Onog koji vas pozva blagodaæu Hristovom,
7. Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoæe da izvrnu jevandjelje Hristovo.
8. Ali ako i mi, ili andjeo s neba javi vam jevandjelje drugaèije nego što vam javismo, proklet da bude!
9. Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevandjelje drugaèije nego što primiste, proklet da bude!
10. Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugadjam? Jer kad bih ja još ljudima ugadjao, onda ne bih bio sluga Hristov.
11. Ali vam dajem na znanje, braæo, da ono jevandjelje koje sam ja javio, nije po èoveku.
12. Jer ga ja ne primih od èoveka, niti nauèih, nego otkrivenjem Isusa Hrista.
13. Jer ste èuli moje življenje nekad u Jevrejstvu, da sam odviše gonio crkvu Božiju i raskopavao je.
14. I napredovah u Jevrejstvu veæma od mnogih vrsnika svojih u rodu svom, i odviše revnovah za otaèke svoje obièaje.
15. A kad bi ugodno Bogu, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaæu svojom.
16. Da javi Sina svog u meni, da Ga jevandjeljem objavim medju ljudima neznabošcima; odmah ne pitah telo i krv,
17. Niti izidjoh u Jerusalim k starijim apostolima od sebe nego otidoh u arapsku, i opet se vratih u Damask.
18. A posle toga na tri godine izidjoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh u njega petnaest dana.
19. Ali drugog od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjeg.
20. A šta vam pišem evo Bog vidi da ne lažem.
21. A potom dodjoh u zemlje sirske i kilikijske.
22. A bejah licem nepoznat Hristovim crkvama judejskim;
23. Nego samo behu èuli da onaj koji nas nekad goni sad propoveda veru koju nekad raskopavaše.
24. I slavljahu Boga za mene.
      Galatians (1/6)  →