←  Ezra (9/10)  →
1. A kad se to svrši, pristupiše k meni knezovi govoreæi: Narod Izrailjev i sveštenici i Leviti nisu se odvojili od naroda zemaljskih radi gadova njihovih, od Hananeja, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Misiraca i Amoreja.
2. Jer uzeše kæeri njihove sebi i sinovima svojim, te se pomeša sveto seme s narodima zemaljskim; i ruka sveštenièka i glavarska beše prva u tom prestupu.
3. I kad èuh to, razdreh haljinu svoju i plašt svoj, i skuboh kosu s glave svoje i bradu svoju, i sedoh tužan.
4. I skupiše se k meni svi koji se bojahu reèi Boga Izrailjevog za prestup onih koji dodjoše iz ropstva, a ja sedjah tužan do veèernje žrtve.
5. A o veèernjoj žrtvi ustah od jada svog u razdrtoj haljini i plaštu, klekavši na kolena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svom,
6. I rekoh: Bože moj! Stidim se i sramim se podignuti oèi svoje k Tebi, Bože moj; jer bezakonja naša namnožiše se svrh glave i krivice naše narastoše do neba.
7. Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi naši i sveštenici naši u ruke carevima zemaljskim pod maè, u ropstvo, u grabež i u sramotu, kao što se vidi danas.
8. A sada zaèas dodje nam milost od Gospoda Boga našeg, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mestu svom da bi prosvetlio oèi naše Bog naš i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svom.
9. Jer roblje smo, ali u ropstvu našem nije nas ostavio Bog naš, nego nam dade te nadjosmo milost pred carevima persijskim davši nam da odahnemo da podignemo dom Boga svog i opravimo pustoline njegove, i davši nam ogradu u Judeji u Jerusalimu.
10. Sada dakle šta da kažemo, Bože naš, posle toga? Jer ostavismo zapovesti Tvoje,
11. Koje si zapovedio preko sluga svojih proroka govoreæi: Zemlja u koju idete da je nasledite zemlja je neèista od neèistote naroda zemaljskih, s gadova njihovih, kojima je napuniše od kraja do kraja u neèistoti svojoj.
12. I zato kæeri svojih ne dajite za sinove njihove, i kæeri njihovih ne uzimajte za sinove svoje, i ne tražite mir njihov ni dobro njihovo do veka da biste se okrepili, jeli dobra one zemlje i ostavili je u nasledstvo sinovima svojim doveka.
13. I posle svega što dodje na nas za zla dela naša i za veliku krivicu našu, jer si nas, Bože naš, pokarao manje nego što gresi naši zaslužuju, i dao si nam ostatak ovakav,
14. Eda li æemo opet prestupati zapovesti Tvoje i prijateljiti se s ovim gadnim narodima? Ne bi li se razgnevio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se?
15. Gospode Bože Izrailjev! Ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao što sa vidi danas. Evo mi smo pred Tobom s krivicom svojom, premda se ne može stajati pred Tobom za to.
←  Ezra (9/10)  →