←  Ezekiel (8/48)  →
1. A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad sedjah u svojoj kuæi i starešine Judine sedjahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda Gospoda.
2. I videh, a to oblik na oèi kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost.
3. I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh medju nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sever, gde stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost.
4. I gle, onde beše slava Boga Izrailjevog na oèi kao ona što je videh u polju.
5. I reèe mi: Sine èoveèji, podigni oèi svoje k severu. I podigoh oèi svoje k severu, i gle, sa severa na vratima oltarskim beše onaj idol od revnosti na ulasku.
6. Potom mi reèe: Sine èoveèji, vidiš li šta ti rade? Velike gadove koje tu èini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? Ali æeš još videti veæih gadova.
7. I odvede me na vrata od trema, i pogledah, a to jedna rupa u zidu.
8. A On mi reèe: Sine èoveèji, prokopaj ovaj zid. I prokopah zid, a to jedna vrata.
9. Tada mi reèe: Udji i vidi opake gadove koje èine tu.
10. I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo.
11. I pred njima stajaše sedamdeset ljudi izmedju starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše medju njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada.
12. Tada mi reèe: Vidiš li, sine èoveèji, šta èine starešine doma Izrailjevog u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: Ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju.
13. Potom mi reèe: Još æeš videti veæih gadova koje oni èine.
14. I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene sedjahu i plakahu za Tamuzom.
15. I reèe mi: Jesi li video, sine èoveèji? Još æeš videti veæih gadova od tih.
16. I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju izmedju trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih ledjima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.
17. Tada mi reèe: Jesi li video, sine èoveèji? Malo li je domu Judinom što èine te gadove koje èine ovde? Nego još napuniše zemlju nasilja i okrenuše se da me draže; i eto drže granu pred nosom svojim.
18. Zato æu i ja uèiniti u gnevu, neæe žaliti oko moje, niti æu se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, neæu ih uslišiti.
←  Ezekiel (8/48)  →