←  Ezekiel (5/48)  →
1. Potom, sine èoveèji, uzmi nož oštar, britvu brijaèku uzmi, i pusti je po glavi svojoj i po bradi svojoj, pa uzmi merila i razdeli.
2. Treæinu sažezi ognjem usred grada, kad se navrše dani opsade, a drugu treæinu uzmi i iseci maèem oko njega, a ostalu treæinu razmetni u vetar, i ja æu izvuæi maè za njima.
3. Ali uzmi malo, i zaveži u skut svoj.
4. I od toga još uzmi i baci u oganj i sažezi ognjem; odatle æe izaæi oganj na sav dom Izrailjev.
5. Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je Jerusalim koji postavih usred naroda i optoèih ga zemljama.
6. Ali promeni zakone moje na bezakonje veæma nego narodi, i uredbe moje veæma nego zemlje što su oko njega, jer odbaciše moje zakone, i ne hodiše po mojim uredbama.
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: Što postaste gori od naroda koji su oko vas, ne hodiste po mojim uredbama i ne izvršavaste moje zakone, pa ni po uredbama naroda koji su oko vas ne èiniste,
8. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo i mene na te, i izvršiæu usred tebe sudove na vidiku narodima;
9. I uèiniæu ti šta još nisam uèinio niti æu više uèiniti za sve gadove tvoje.
10. Zato oci æe jesti sinove usred tebe, i sinovi æe jesti oce svoje, i izvršiæu na tebi sudove i rasejaæu sav ostatak tvoj u sve vetrove.
11. Zato, tako ja živ bio, veli Gospod Gospod, što si oskvrnio moju svetinju svakojakim neèistotama svojim i svakojakim gadovima svojim, zato æu i ja tebe potrti, i neæe oko moje žaliti, niti æu se smilovati.
12. Treæina æe tvoja pomreti od pomora, i od gladi æe izginuti usred tebe, a druga æe treæina pasti od maèa oko tebe, a treæinu æu rasejati u sve vetrove, i izvuæi æu maè za njima.
13. I tako æe se izvršiti gnev moj i namiriæu jarost svoju na njima i zadovoljiæu se, i oni æe poznati da sam ja Gospod govorio u revnosti svojoj kad izvršim gnev svoj na njima.
14. I uèiniæu od tebe pustoš i rug medju narodima koji su oko tebe pred svakim koji prolazi.
15. I biæeš rug i sramota i nauk i èudo narodima što su oko tebe kad izvršim sudove na tebi gnevom, jarošæu i ljutim karanjem; ja Gospod rekoh;
16. Kad pustim na vas ljute strele gladi, koje æe biti smrtne, koje æu pustiti da vas zatrem, i kad glad navalim na vas i slomim vam potporu u hlebu,
17. Kad pustim na vas glad i ljute zveri, koje æe ti decu izjesti, i kad pomor i krv prodju kroza te, i kad pustim maè na te. Ja Gospod rekoh.
←  Ezekiel (5/48)  →