←  Ezekiel (33/48)  →
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, govori sinovima naroda svog, i kaži im: Kad pustim na koju zemlju maè, ako narod one zemlje uzme koga izmedju sebe, i postave ga sebi za stražara,
3. I on videvši maè gde ide na zemlju zatrubi u trubu, i opomene narod,
4. Ako se ko èuvši trubu ne uzme na um, i maè došavši pogubi ga, krv æe njegova biti na njegovoj glavi.
5. Jer èu glas trubni, i ne uze se na um, krv æe njegova biti na njemu; da se uze na um, saèuvao bi dušu svoju.
6. Ako li stražar videvši maè gde ide ne zatrubi u trubu i narod ne bude opomenut, a maè došav pogubi koga izmedju njih, taj æe poginuti za svoje bezakonje, ali æu krv njegovu iskati iz ruke stražareve.
7. I tebe, sine èoveèji, tebe postavih stražarem domu Izrailjevom; slušaj dakle reè iz mojih usta i opominji ih od mene.
8. Kad kažem bezbožniku: Bezbožnièe, poginuæeš; a ti ne progovoriš i ne opomeneš bezbožnika da se prodje puta svog; taj æe bezbožnik poginuti za svoje bezakonje; ali æu krv njegovu iskati iz tvoje ruke.
9. Ako li ti opomeneš bezbožnika da se vrati sa svog puta, a on se ne vrati sa svog puta, on æe poginuti za svoje bezakonje, a ti æeš saèuvati dušu svoju.
10. Zato ti, sine èoveèji, reci domu Izrailjevom: Vi govorite ovako i kažete: Prestupi naši i gresi naši na nama su, i s njih propadamo; kako bismo živeli?
11. Reci im: Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev?
12. Zato ti, sine èoveèji, reci sinovima naroda svog: Pravednog neæe izbaviti pravda njegova kad zgreši, i bezbožnik neæe propasti sa bezbožnosti svoje kad se vrati od bezbožnosti svoje, kao što pravednik ne može s nje živeti kad zgreši.
13. Kad kažem pravedniku da æe doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju pa uèini nepravdu, od sve pravde njegove ništa se neæe spomenuti, nego æe poginuti s nepravde svoje koju uèini.
14. A kad kažem bezbožniku: Doista æeš poginuti, a on se obrati od greh svog i stane èiniti sud i pravdu,
15. I vrati bezbožnik zalog, i vrati šta je oteo, i stane hoditi po uredbama životnim ne èineæi bezakonja, doista æe biti živ, neæe umreti.
16. Od svih greha što je zgrešio ništa mu se neæe spomenuti; èinio je sud i pravdu, doista æe živ biti.
17. A sinovi naroda tvog govore: Nije prav put Gospodnji; a njihov put nije prav.
18. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i uèini nepravdu, poginuæe s toga.
19. A kad se bezbožnik odvrati od svoje bezbožnosti i uèini sud i pravdu, on æe živ biti s toga.
20. A vi govorite: Nije prav put Gospodnji. Sudiæu vam, dome Izrailjev, svakome po putevima njegovim.
21. A dvanaeste godine robovanja našeg, desetog meseca, petog dana dodje k meni jedan koji uteèe iz Jerusalima, i reèe: Uze se grad.
22. A ruka Gospodnja dodje nada me uveèe pre nego dodje onaj što pobeže, i otvori mi usta dokle onaj dodje k meni ujutru; otvoriše mi se usta, te više ne æutah.
23. I dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
24. Sine èoveèji, koji žive u onim pustolinama u zemlji Izrailjevoj govore i kažu: Avram beše jedan, i nasledi ovu zemlju; a nas je mnogo; nama je data ova zemlja u nasledstvo.
25. Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Jedete s krvlju, i oèi svoje podižete ka gadnim bogovima svojim, i krv prolivate, i hoæete da nasledite zemlju?
26. Opirete se na maè svoj, èinite gadove, i skvrnite svaki ženu bližnjeg svog, i hoæete da nasledite zemlju?
27. Ovako im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, koji su u pustolinama, pašæe od maèa; i koji je u polju, zverima æu ga dati da ga izjedu; a koji su po gradovima i po peæinama, od pomora æe pomreti.
28. Tako æu sasvim opusteti tu zemlju, i nestaæe ponosa sile njene, i opusteæe gore Izrailjeve da neæe niko prolaziti.
29. I oni æe poznati da sam ja Gospod kad zemlju sasvim opustim za sve gadove njihove što èiniše.
30. A o tebi, sine èoveèji, sinovi naroda tvog kazuju o tebi uza zidove i na vratima kuænim, i govore jedan drugom, svaki bratu svom, i vele: Hodite i èujte kakva reè dodje od Gospoda.
31. I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda pred tobom, i sluša reèi tvoje, ali ih ne izvršuje; u ustima su im ljupke, a srce njihovo ide za svojim lakomstvom.
32. I gle, ti si im kao ljupka pesma, kao èovek lepog glasa i koji dobro svira; slušaju reèi tvoje, ali ih ne izvršuju.
33. Ali kad to dodje, a evo ide, onda æe poznati da je bio prorok medju njima.
←  Ezekiel (33/48)  →