←  Ezekiel (32/48)  →
1. Opet dvanaeste godine, dvanaestog meseca, prvog dana, dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
2. Sine èoveèji, narièi za Faraonom carem misirskim, i reci mu: Ti si kao laviæ medju narodima i kao zmaj u moru, i prolaziš reke svoje i mutiš vodu nogama svojim i gaziš po rekama njenim.
3. Ovako veli Gospod Gospod: Razapeæu ti mrežu svoju sa zborom mnogih naroda, i izvuæi æe te u mojoj mreži.
4. I ostaviæu te na zemlji, i baciæu te u polje, i pustiæu sve ptice nebeske da sedaju na te, i nasitiæu tobom zveri sa sve zemlje.
5. I razmetnuæu meso tvoje po gorama i napuniæu doline gomilama od tebe.
6. I zemlju gde plivaš napojiæu krvlju tvojom do vrh gora, i potoci æe biti puni tebe.
7. I kad te ugasim, zastreæu nebo, i zvezde na njemu pomraèiti, sunce æu zakloniti oblakom, i mesec neæe svetliti svetlošæu svojom.
8. Sva æu svetla videla na nebu pomraèiti za tobom, i pustiæu tamu na tvoju zemlju, govori Gospod Gospod.
9. I ustrašiæu srce mnogih naroda kad objavim propast tvoju medju narodima, po zemljama kojih ne znaš.
10. I udiviæu tobom mnoge narode, i carevi æe se njihovi zgroziti od tebe, kad mahnem maèem svojim pred njima, i drhtaæe svaki èas svaki za dušu svoju u dan kad padneš.
11. Jer ovako veli Gospod Gospod: Maè cara vavilonskog doæi æe na te.
12. Maèevima junaèkim povaljaæu mnoštvo tvoje, maèevima najljuæih izmedju naroda; one æe razoriti ponos Misiru, i sve æe se mnoštvo njegovo potrti.
13. I potræu svu stoku njegovu pokraj velikih voda, te ih neæe više mutiti noga èoveèija niti æe ih papak od kakve životinje mutiti.
14. Tada æu stišati vodu njihovu, i uèiniæu da potoci njihovi teku kao ulje, govori Gospod Gospod.
15. Kad opustim zemlju misirsku i ona bude bez svega što je u njoj, i pobijem sve koji žive u njoj, tada æe poznati da sam ja Gospod.
16. Ovo je naricanje što æe se naricati; tako æe naricati kæeri narodne, za Misirom i za svim mnoštvom njegovim naricaæe, govori Gospod Gospod.
17. Po tom dvanaeste godine, petnaesti dan istog meseca, dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
18. Sine èoveèji, narièi za mnoštvom misirskim, i svali njih i kæeri jakih naroda u najdonji kraj zemlje s onima koji silaze u jamu.
19. Od koga si lepši? Sidji i lezi s neobrezanima.
20. Pašæe posred pobijenih maèem, maè je dat, vucite ga i sve mnoštvo njegovo.
21. Govoriæe mu najhrabriji junaci isred groba s pomoænicima njegovim, koji sidjoše i leže neobrezani, pobijeni maèem.
22. Onde je Asirac i sav zbor njegov, grobovi su mu oko njega, svi su pobijeni, pali od maèa.
23. Grobovi su mu u dnu jame, a zbor mu je oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od maèa, koji zadavahu strah zemlji živih.
24. Onde je Elam i sve mnoštvo njegovo oko njegovog groba; svi su pobijeni, pali od maèa, koji sidjoše neobrezani na najdonji kraj zemlje, koji zadavahu strah zemlji živih; i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu.
25. Medju pobijenima namestiše postelju njemu i svemu mnoštvu njegovom, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni maèem, koji zadavahu strah zemlji živih; i nose sramotu svoju s onima koji silaze u jamu, metnuti su medju pobijene.
26. Onde je Meseh, Tuval i sve mnoštvo njegovo, grobovi su mu oko njega, svi su neobrezani pobijeni maèem, koji zadavahu strah zemlji živih.
27. Ali ne leže medju junacima koji padoše izmedju neobrezanih, koji sidjoše u grob s oružjem svojim, i metnuše maèeve pod glave svoje, i bezakonje njihovo leži na kostima njihovim, ako i behu junaci strašni na zemlji živih.
28. I ti æeš se satrti medju neobrezanima, i ležaæeš kod pobijenih maèem.
29. Onde je Edom, carevi njegovi i svi knezovi njegovi, koji su sa silom svojom metnuti medju pobijene maèem; leže medju neobrezanima i s onima koji sidjoše u jamu.
30. Onde su svi knezovi severni i svi Sidonci, koji sidjoše k pobijenima sa strahom svojim, stideæi se sile svoje; i leže neobrezani s onima koji su pobijeni maèem, i nose sramotu svoju s onima koji sidjoše u jamu.
31. Njih æe videti Faraon, i utešiæe se za svim mnoštvom svojim, Faraon i sva vojska njegova, pobijeni maèem, govori Gospod Gospod.
32. Jer zadadoh svoj strah zemlji živih, i Faraon æe i sve mnoštvo njegovo ležati medju neobrezanima s onima koji su pobijeni maèem, govori Gospod Gospod.
←  Ezekiel (32/48)  →