←  Ezekiel (24/48)  →

---

1.

Potom godine devete, desetog meseca, desetog dana, dodje mi reè Gospodnja govoreæi:

2.

Sine èoveèji, zapiši ime ovog dana, ovog istog dana; u taj dan dodje car vavilonski na Jerusalim.

3.

I kaži prièu tom domu odmetnièkom, i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: pristavi lonac, pristavi, i nalij u nj vode.

4.

Složi u nj delove, sve dobre delove, stegno i pleæe, i napuni ga najboljih kostiju.

5.

Uzmi najbolje iz stada, i naloži kosti ispod njega, i uzvari dobro da se i kosti raskuvaju u njemu.

6.

Jer ovako veli Gospod Gospod: Teško gradu krvnièkom, loncu, na kome stoji zagorel, s kog neæe da sidje zagorel; povadi deo po deo; žreb da se ne baci za nj.

7.

Jer je krv njegova usred njega; na go kamen metnu je, ne proli je na zemlju da se pokrije prahom.

8.

Raspalivši gnev da uèinim osvetu, metnuæu krv njegovu na go kamen da se ne pokrije.

9.

Zato ovako govori Gospod Gospod: Teško gradu krvnièkom! I ja æu naložiti velik oganj.

10.

Nanesi drva, i raspali oganj, neka se straši meso, zaèini korenjem, i kosti neka izgore.

11.

Metni ga praznog na živo ugljevlje da se ugreje i izgori bronza njegova i da se stopi u njemu neèistota njegova i da nestane zagoreli njegove.

12.

Lažima dosadio mi je; zato neæe izaæi iz njega mnoga zagorel njegova; u oganj æe zagorel njegova.

13.

U neèistoti je tvojoj grdilo tvoje; jer sam te èistio, ali se ti ne oèisti; neæeš se više èistiti od neèistote svoje, dokle ne namirim gnev svoj nad tobom.

14.

Ja Gospod govorih; doæi æe, i izvršiæu; neæu odustati niti æu žaliti niti æu se raskajati, po putevima tvojim i po delima tvojim sudiæe ti, govori Gospod Gospod.

15.

Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

16.

Sine èoveèji, evo ja æu ti uzeti želju oèiju tvojih zlom, ali ne tuži ni plaèi, niti suza roni.

17.

Nemoj uzdisati, ne žali kako biva za mrtvim, metni kapu na glavu, i obuæu svoju obuj na noge, i usta svojih nemoj pokriti i hleba nièijeg ne jedi.

18.

I govorih ujutru narodu, a uveèe mi umre žena; i sutradan uèinih kako mi beše zapovedjeno.

19.

I reèe mi narod: Hoæeš li nam kazati šta nam je to što radiš?

20.

I odgovorih im: Dodje mi reè Gospodnja govoreæi:

21.

Reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: evo, ja æu oskvrniti svetinju svoju, velièanstvo sile vaše, želju oèiju vaših i šta je milo duši vašoj; i sinovi æe vaši i kæeri vaše koje ostaviste pasti od maèa.

22.

I èiniæete kako ja èinim: usta neæete pokriti i hleba nièijeg neæete jesti;

23.

I kape æe vam biti na glavama i obuæa na nogama; neæete tužiti ni plakati, nego æete sa bezakonja svojih èileti i uzdisaæete jedan s drugim.

24.

I Jezekilj æe vam biti znak: èiniæete sve što on èini; kad to dodje, poznaæete da sam ja Gospod Gospod.

25.

A ti, sine èoveèji, u onaj dan kad im uzmem silu njihovu, radost slave njihove, želju oèiju njihovih i za èim teži duša njihova, sinove njihove i kæeri njihove,

26.

U taj dan ko pobegne, neæe li doæi k tebi da ti donese glas?

27.

U taj æe se dan otvoriti usta tvoja prema onom ko pobegne, i govoriæeš i neæeš više biti nem; i biæeš im znak, i oni æe poznati da sam ja Gospod.

---

←  Ezekiel (24/48)  →