←  Ezekiel (22/48)  →
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. A ti, sine èoveèji, hoæeš li suditi, hoæeš li suditi gradu krvnièkom? I hoæeš li mu pokazati sve gadove njegove?
3. Reci: Ovako veli Gospod Gospod: ide vreme gradu koji proliva krv u sebi i gradi gadne bogove sebi da se skvrni.
4. Skrivio si krvlju koju si prolio, i oskvrnio si se o gadne bogove svoje koje si naèinio; i uèinio si te se približiše dani tvoji, i došao si do godina svojih; zato æu uèiniti od tebe rug medju narodima i podsmeh po svim zemljama;
5. Koje su blizu tebe i koje su daleko podsmevaæe ti se, gadni imenom, veliki smetnjom!
6. Gle, knezovi Izrailjevi u tebi dadoše se da prolivaju krv svaki svom silom svojom.
7. Oca i mater preziru u tebi, èine krivo inostrancu usred tebe, siroti i udovici èine nasilje u tebi;
8. Svete stvari moje prezireš, i subote moje skvrniš.
9. U tebi su opadaèi da prolivaju krv, i na gorama jedu u tebi, grdila èine usred tebe.
10. Golotinju oèevu otkrivaju u tebi, ležu u tebi sa ženom za neèistote njene.
11. I jedan èini gad sa ženom bližnjeg svog; a drugi skvrni snahu svoju grdilom; a drugi siluje sestru svoju, kæer oca svog, u tebi.
12. Mito primaju u tebi da prolivaju krv; ujam i pridavak uzimaš, i tražiš dobitak od bližnjih svojih prevarom, a mene si zaboravio, govori Gospod Gospod.
13. Zato, evo, pljeskam rukama svojim radi tvog nepravednog dobitka, koji dobijaš, i radi krvi što je u tebi.
14. Hoæe li se održati srce tvoje, ili ruke tvoje hoæe li biti jake u one dane kad stanem raditi s tobom? Ja Gospod rekoh, i uèiniæu.
15. Jer æu te rasejati po narodima i razasuti po zemljama, i istrebiæu neèistotu tvoju iz tebe.
16. I biæeš skvrnavan sobom pred narodima, i poznaæeš da sam ja Gospod.
17. Potom dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
18. Sine èoveèji, dom Izrailjev posta mi droždina; svi su bronza i kositer i gvoždje i olovo u peæi; droždina od srebra postaše.
19. Zato ovako veli Gospod Gospod: Što svi vi postaste droždina, zato, evo, ja æu vas skupiti u Jerusalim.
20. Kako se skuplja srebro i bronza i gvoždje i olovo i kositer usred peæi, te se raspali oganj oko njega da se istopi, tako æu vas skupiti gnevom svojim i jarošæu, i složivši rastopiæu vas.
21. Da, skupiæu vas, i raspaliæu oko vas oganj gneva svog, i istopiæete se usred njega.
22. Kako se topi srebro u peæi, tako æete se vi istopiti u njemu, i poznaæete da sam ja Gospod izlio gnev svoj na vas.
23. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
24. Sine èoveèji, kaži joj: Ti si zemlja koja se nisi oèistila; neæe pasti na te dažd u dan gneva.
25. Proroci njeni složiše se u njoj, kao lav su, koji rièe i grabi plen, žderu duše, otimaju blago i dragocene stvari, umnožavaju udovice usred nje.
26. Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od oskvrnjenog, i neèisto od èistog ne raspoznaju, kriju oèi svoje od subota mojih, i bivam oskvrnjen medju njima.
27. Knezovi su njeni usred nje kao vuci, koji grabe plen, prolivajuæi krv, gubeæi duše sramotnog dobitka radi.
28. I proroci njeni mažu je nevaljalim kreèem, vidjaju taštinu i gataju im laž govoreæi: Tako reèe Gospod Gospod; a Gospod ne reèe.
29. Narod zemaljski vara i otima, i siromahu i ubogome èini nasilje, i došljaku èini krivo.
30. I tražih medju njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nadjoh nikoga.
31. Zato æu izliti na njih gnev svoj, ognjem jarosti svoje istrebiæu ih, put njihov obratiæu im na glavu, govori Gospod Gospod.
←  Ezekiel (22/48)  →