←  Ezekiel (11/48)  →
1. Tada me podiže duh, i odnese me na istoèna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima beše dvadeset i pet ljudi, i medju njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne.
2. I reèe mi: Sine èoveèji, ovi ljudi smišljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu,
3. Govoreæi: Nije blizu; da gradimo kuæe; ovaj je grad lonac a mi meso.
4. Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine èoveèji.
5. I pade na me duh Gospodnji i reèe mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vašeg.
6. Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih.
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas æu izvesti iz njega.
8. Bojite se maèa; maè æu pustiti na vas, govori Gospod Gospod.
9. I izvešæu vas iz njega, i daæu vas u ruke tudjincima, i izvršiæu na vama sudove.
10. Od maèa æete pasti, na medji Izrailjevoj sudiæu vam, i poznaæete da sam ja Gospod.
11. Ovaj grad neæe vam biti lonac niti æete vi biti u njemu meso; na medji Izrailjevoj sudiæu vam.
12. I poznaæete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvršavaste, nego èiniste po zakonima tih naroda što su oko vas.
13. A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoæeš li da istrebiš ostatak Izrailjev?
14. A glas Gospodnji dodje mi govoreæi:
15. Sine èoveèji, braæa su tvoja, braæa tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govoriše Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo.
16. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet æu im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidoše.
17. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabraæu vas iz naroda i pokupiæu vas iz zemalja u koje se rasejaste, i daæu vam zemlju Izrailjevu.
18. I kad dodju u nju, izbaciæe iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene.
19. I daæu im jedno srce, i nov duh metnuæu u njih, i izvadiæu iz tela njihovog kameno srce i daæu im srce mesno,
20. Da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i biæe mi narod, i ja æu im biti Bog.
21. A kojima srce ide po želji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov æu put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.
22. Potom mahnuše heruvimi krilima svojim, i toèkovi otidoše prema njima, i slava Boga Izrailjevog beše ozgo nad njima.
23. I podiže se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu.
24. A mene duh podiže i odnese u utvari duhom Božjim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene.
25. I kazah roblju sve reèi Gospodnje što mi pokaza.
←  Ezekiel (11/48)  →