←  Exodus (7/40)  →
1. I Gospod reèe Mojsiju: Evo, postavio sam te da si Bog Faraonu; a Aron brat tvoj biæe prorok tvoj.
2. Govoriæeš sve što ti zapovedim; Aron, pak, brat tvoj govoriæe Faraonu da pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje.
3. A ja æu uèiniti da otvrdne srce Faraonu, te æu umnožiti znake svoje i èudesa svoja u zemlji misirskoj.
4. I neæe vas ipak poslušati Faraon; a ja æu metnuti ruku svoju na Misir, i izvešæu vojsku svoju, narod svoj, sinove Izrailjeve iz zemlje misirske sudovima velikim.
5. I poznaæe Misirci da sam ja Gospod, kad dignem ruku svoju na Misir, i izvedem sinove Izrailjeve izmedju njih.
6. I uèini Mojsije i Aron, kako im zapovedi Gospod, tako uèiniše.
7. A Mojsiju beše osamdeset godina, a Aronu osamdeset i tri godine, kad govorahu s Faraonom.
8. I reèe Gospod Mojsiju i Aronu govoreæi:
9. Kad vam kaže Faraon i reèe: Uèinite kako èudo, onda reci Aronu: Uzmi štap svoj, i baci ga pred Faraona; te æe se premetnuti u zmiju.
10. I izadjoše Mojsije i Aron pred Faraona, i uèiniše kako zapovedi Gospod; i baci Aron štap svoj pred Faraona i pred sluge njegove, i premetnu se u zmiju.
11. A Faraon dozva mudrace i vraèare; te i vraèari misirski uèiniše tako svojim vraèanjem.
12. I baciše svaki svoj štap, i premetnuše se štapovi u zmije; ali štap Aronov proždre njihove štapove.
13. I otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao što beše kazao Gospod.
14. I reèe Gospod Mojsiju: Oteža srce Faraonovo; neæe da pusti narod.
15. Idi ujutru k Faraonu. Gle, on æe izaæi na vodu, pa stani prema njemu na obali, a štap koji se bio premetnuo u zmiju uzmi u ruku.
16. I reci mu: Gospod Bog jevrejski posla me k tebi da ti kažem: Pusti narod moj da mi posluži u pustinji. Ali ti eto još ne posluša.
17. Zato Gospod ovako veli: Ovako æeš poznati da sam ja Gospod: evo, udariæu štapom što mi je u ruci po vodi što je u reci, i premetnuæe se u krv.
18. I ribe u reci pomreæe, i reka æe se usmrdeti, i Misirci æe se uzmuèiti tražeæi vode da piju iz reke.
19. I Gospod reèe Mojsiju: Reci Aronu: Uzmi štap svoj, i pruži ruku svoju na vode misirske, na potoke, na reke i na jezera njihova i na sva zborišta voda njihovih; i premetnuæe se u krv, i biæe krv po svoj zemlji misirskoj, i po sudima drvenim i kamenim.
20. I uèiniše Mojsije i Aron kako im zapovedi Gospod; i podigavši Aron štap svoj udari po vodi koja beše u reci pred Faraonom i slugama njegovim. I sva voda što beše u reci premetnu se u krv.
21. I pomreše ribe što behu u reci, i usmrde se reka tako da ne mogahu Misirci piti vode iz reke, i beše krv po svoj zemlji misirskoj.
22. Ali i vraèari misirski uèiniše tako svojim vraèanjem; i srce Faraonu otvrdnu, te ih ne posluša, kao što beše kazao Gospod.
23. I okrenuvši se Faraon otide kuæi svojoj, i ne mari ni za to.
24. A Misirci svi kopaše oko reke tražeæi vode da piju; jer ne mogahu piti vode iz reke.
25. I navrši se sedam dana kako reku udari Gospod.
←  Exodus (7/40)  →