←  Exodus (6/40)  →
1. A Gospod reèe Mojsiju: Sad æeš videti šta æu uèiniti Faraonu; jer pod rukom krepkom pustiæe ih, i isteraæe ih iz zemlje svoje pod rukom krepkom.
2. Još govori Bog Mojsiju i reèe mu: Ja sam Gospod.
3. I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog Svemoguæi, a imenom svojim, Gospod, ne bih im poznat.
4. I uèinih zavet svoj s njima da æu im dati zemlju hanansku, zemlju u kojoj behu došljaci, u kojoj življahu kao stranci.
5. I èuh uzdisanje sinova Izrailjevih, koje Misirci drže u ropstvu, i opomenuh se zaveta svog.
6. Zato kaži sinovima Izrailjevim: Ja sam Gospod, i izvešæu vas ispod bremena misirskih, i oprostiæu vas ropstva njihovog, i izbaviæu vas mišicom podignutom i sudovima velikim.
7. I uzeæu vas da mi budete narod, i ja æu vam biti Bog, te æete poznati da sam ja Gospod Bog vaš, koji vas izvodim ispod bremena misirskih.
8. Pak æu vas odvesti u svoju zemlju, za koju podigoh ruku svoju zaklinjuæi se da æu je dati Avramu, Isaku i Jakovu; i daæu vam je u nasledstvo, ja Gospod.
9. I Mojsije kaza tako sinovima Izrailjevim; ali ne poslušaše Mojsija od slabosti duha svog i od ljutog ropstva.
10. I Gospod reèe Mojsiju govoreæi:
11. Idi, kaži Faraonu, caru misirskom, neka pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje.
12. A Mojsije progovori pred Gospodom i reèe: Eto, sinovi Izrailjevi ne poslušaše me, a kako æe me poslušati Faraon, kad sam neobrezanih usana?
13. Ali Gospod govori Mojsiju i Aronu, i zapovedi im da idu k sinovima Izrailjevim i k Faraonu, da izvedu sinove Izrailjeve iz zemlje misirske.
14. Ovo su poglavice u domovima otaca svojih: sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog: Enoh i Faluj, Asron i Harmija; to su porodice Ruvimove.
15. A sinovi Simeunovi: Jemuilo i Jamin i Aod i Ahin i Sar i Saul, sin neke Hananejke; to su porodice Simeunove.
16. A ovo su imena sinova Levijevih po porodicama njihovim: Girson i Kat i Merarije; a Levije požive sto i trideset i sedam godina.
17. A ovo su sinovi Girsonovi: Lovenije i Semej po porodicama svojim.
18. A sinovi Katovi: Amram i Isar i Hevron i Ozilo; a Kat požive sto i trideset i tri godine.
19. A sinovi Merarijevi: Molija i Musija. To su porodice Levijeve po lozama svojim.
20. A Amram se oženi Johavedom bratuèedom svojom, i ona mu rodi Arona i Mojsija. A požive Amram sto i trideset i sedam godina.
21. A sinovi Isarovi behu: Korej i Nafek i Zehrija.
22. A sinovi Ozilovi: Misailo i Elisafan i Segrija.
23. A Aron se oženi Jelisavetom kæerju Aminadavovom, sestrom Nasonovom; i ona mu rodi Nadava i Avijuda i Eleazara i Itamara.
24. A sinovi Korejevi behu: Asir i Elkana i Avijasar. To su porodice Korejeve.
25. I Eleazar, sin Aronov, oženi se jednom od kæeri Futilovih, i ona mu rodi Finesa. To su poglavice izmedju otaca levitskih po svojim porodicama.
26. To je Aron i Mojsije, kojima reèe Gospod: Izvedite sinove Izrailjeve iz zemlje misirske u èetama njihovim.
27. To su koji govoriše Faraonu, caru misirskom, da izvedu sinove Izrailjeve iz Misira; to je Mojsije i to je Aron.
28. I kad Gospod govoraše Mojsiju u zemlji misirskoj,
29. Reèe Gospod Mojsiju govoreæi: Ja sam Gospod; kaži Faraonu caru misirskom sve što sam ti kazao.
30. I Mojsije reèe pred Gospodom: Evo sam neobrezanih usana, pa kako æe me poslušati Faraon?
←  Exodus (6/40)  →