←  Exodus (4/40)  →
1. A Mojsije odgovori i reèe: Ali neæe mi verovati ni poslušati glas moj; jer æe reæi: Nije ti se Gospod javio.
2. A Gospod mu reèe: Šta ti je to u ruci? A on odgovori: Štap.
3. A Bog mu reèe: Baci ga na zemlju. I baci ga na zemlju, a on posta zmija. I Mojsije pobeže od nje.
4. A Gospod reèe Mojsiju: Pruži ruku svoju, pa je uhvati za rep. I pruži ruku svoju, i uhvati je, i opet posta štap u ruci njegovoj.
5. To uèini, reèe Gospod, da veruju da ti se javio Gospod Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.
6. I opet mu reèe Gospod: Turi sada ruku svoju u nedra svoja. I on turi ruku svoju u nedra svoja; a kad je izvadi iz nedara, a to ruka mu gubava, bela kao sneg.
7. A Bog mu reèe: Turi opet ruku svoju u nedra svoja. I opet turi ruku svoju u nedra svoja; a kad je izvadi iz nedara, a to opet postala kao i ostalo telo njegovo.
8. Tako, reèe Bog, ako ti ne uzveruju i ne poslušaju glas tvoj za prvi znak, poslušaæe za drugi znak.
9. Ako li ne uzveruju ni za ta dva znaka i ne poslušaju glas tvoj, a ti zahvati vode iz reke, i prolij na zemlju, i pretvoriæe se voda koju zahvatiš iz reke, i provræi æe se u krv na zemlji.
10. A Mojsije reèe Gospodu: Molim Ti se, Gospode, nisam reèit èovek, niti sam pre bio niti sam otkako si progovorio sa slugom svojim, nego sam sporih usta i sporog jezika.
11. A Gospod mu reèe: Ko je dao usta èoveku? Ili ko može stvoriti nemog ili gluvog ili okatog ili slepog? Zar ne ja, Gospod?
12. Idi dakle, ja æu biti s ustima tvojim, i uèiæu te šta æeš govoriti.
13. A Mojsije reèe: Molim Te, Gospode, pošlji onog koga treba da pošalješ.
14. I razgnevi se Gospod na Mojsija, i reèe mu: Nije li ti brat Aron Levit? Znam da je on reèit; i evo on æe te sresti, i kad te vidi obradovaæe se u srcu svom.
15. Njemu æeš kazati i metnuæeš ove reèi u usta njegova, i ja æu biti s tvojim ustima i s njegovim ustima, i uèiæu vas šta æete èiniti.
16. I on æe mesto tebe govoriti narodu, i on æe biti tebi mesto usta, a ti æeš biti njemu mesto Boga.
17. A taj štap uzmi u ruku svoju, njim æeš èiniti èudesa.
18. I otide Mojsije, i vrati se k Jotoru tastu svom, i reèe mu: Pusti me da idem, da se vratim k braæi svojoj u Misiru, da vidim jesu li još u životu. I reèe Jotor Mojsiju: Idi s mirom.
19. I reèe Gospod Mojsiju u zemlji madijanskoj: Idi, vrati se u Misir, jer su pomrli svi koji su tražili dušu tvoju.
20. I uze Mojsije ženu svoju i sinove svoje, i posadi ih na magarca, i podje natrag u zemlju misirsku. I uze Mojsije štap Božji u ruku svoju.
21. I reèe Gospod Mojsiju: Kad otideš i vratiš se u Misir, gledaj da uèiniš pred Faraonom sva èudesa koja ti metnuh u ruku: a ja æu uèiniti da mu otvrdne srce i ne pusti narod.
22. A ti æeš reæi Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj.
23. I kazah ti: Pusti sina mog da mi posluži. A ti ga ne hte pustiti; evo ja æu ubiti sina tvog, prvenca tvog.
24. I kad beše na putu u gostionici, dodje k njemu Gospod i htede da ga ubije.
25. A Sefora uze oštar nož, i obreza sina svog, i okrajak baci k nogama njegovim govoreæi: Ti si mi krvav zaruènik.
26. Tada ga ostavi Gospod; a ona radi obrezanja reèe: Krvav zaruènik.
27. A Gospod reèe Aronu: Izidji u pustinju na susret Mojsiju. I otide i srete ga na gori Božijoj, i poljubi ga.
28. I Mojsije kaza Aronu sve reèi Gospodnje, za koje ga posla, i sve znake koje mu zapovedi.
29. I otidoše Mojsije i Aron, i skupiše sve starešine sinova Izrailjevih.
30. I Aron kaza sve reèi, koje beše rekao Gospod Mojsiju, a Mojsije uèini znake pred narodom.
31. I narod verova; i razumeše da je Gospod pohodio sinove Izrailjeve i video nevolju njihovu; i savivši se pokloniše se.
←  Exodus (4/40)  →