←  Exodus (32/40)  →
1. A narod videvši gde Mojsije za dugo ne silazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: Hajde, naèini nam bogove, koji æe iæi pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi.
2. A Aron im reèe: Poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kæeri vaših, i donesite mi.
3. I poskida sav narod zlatne oboce što im behu u ušima, i donesoše Aronu.
4. A on uzevši iz ruku njihovih, sali u kalup, i naèini tele saliveno. I rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske.
5. A kad to vide Aron, naèini oltar pred njim; i povika Aron, i reèe: Sutra je praznik Gospodnji.
6. I sutradan ustavši rano prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i poseda narod, te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju.
7. A Gospod reèe Mojsiju: Idi, sidji, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje misirske.
8. Brzo zadjoše s puta, koji sam im zapovedio; naèiniše sebi tele liveno, i pokloniše mu se, i prinesoše mu žrtvu, i rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje misirske.
9. Još reèe Gospod Mojsiju: Pogledah narod ovaj, i eto je narod tvrdog vrata.
10. I sada pusti me, da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim; ali od tebe æu uèiniti narod velik.
11. A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svom, i reèe: Zašto se, Gospode, raspaljuje gnev Tvoj na narod Tvoj, koji si izveo iz zemlje misirske silom velikom i rukom krepkom?
12. Zašto da govore Misirci i kažu: Na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i da ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svog, i požali narod svoj oda zla.
13. Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: Umnožiæu seme vaše kao zvezde na nebu, i zemlju ovu, za koju govorih, svu æu dati semenu vašem da je njihova doveka.
14. I ražali se Gospodu uèiniti zlo narodu svom, koje reèe.
15. Tada se vrati Mojsije, i sidje s gore sa dve ploèe svedoèanstva u rukama svojim; i ploèe behu pisane s obe strane, otud i odovud pisane.
16. I behu ploèe delo Božje, i pismo beše pismo Božje, urezano na ploèama.
17. A Isus èuvši viku u narodu, kad vikahu, reèe Mojsiju; vika ubojna u logoru.
18. A on reèe: Nije to vika kako vièu koji su jaèi, niti je vika kako vièu koji su slabiji, nego èujem viku onih koji pevaju.
19. I kad dodje blizu logora, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije, i baci iz ruku svojih ploèe, i razbi ih pod gorom.
20. Pa uze tele koje behu naèinili i spali ga ognjem, i satre ga u prah, i prosu ga po vodi, i zapoji sinove Izrailjeve.
21. I reèe Mojsije Aronu: Šta ti je uèinio ovaj narod, te ga uvali u toliki greh?
22. A Aron mu reèe: Nemoj se gneviti, gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na zlo.
23. Jer rekoše mi: Naèini nam bogove, koji æe iæi pred nama, jer tom Mojsiju koji nas izvede iz zemlje misirske ne znamo šta bi.
24. A ja im rekoh: Ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, a ja ga bacih u vatru, i izadje to tele.
25. A Mojsije videæi narod go, jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovim,
26. Stade Mojsije na vrata od logora, i reèe: K meni ko je Gospodnji. I skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi.
27. I reèe im: Ovako kaže Gospod Bog Izrailjev: Pripašite svaki svoj maè uz bedro svoje, pa prodjite tamo i amo po logoru od vrata do vrata, i pobijte svaki brata svog i prijatelja svog i bližnjeg svog.
28. I uèiniše sinovi Levijevi po zapovesti Mojsijevoj, i pogibe naroda u onaj dan do tri hiljade ljudi.
29. Jer Mojsije reèe: Posvetite danas ruke svoje Gospodu, svak na sinu svom i na bratu svom, da bi vam dao danas blagoslov.
30. A sutradan reèe Mojsije narodu: Vi ljuto sagrešiste; zato sada idem gore ka Gospodu, eda bih ga umolio da vam oprosti greh.
31. I vrati se Mojsije ka Gospodu, i reèe: Molim Ti se; narod ovaj ljuto sagreši naèinivši sebi bogove od zlata.
32. Ali oprosti im greh: Ako li neæeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao.
33. A Gospod reèe Mojsiju: Ko mi je zgrešio, onog æu izbrisati iz knjige svoje.
34. A sada idi, vodi taj narod kuda sam ti kazao. Evo, moj æe andjeo iæi pred tobom, a kad ih pohodim, pohodiæu na njima greh njihov.
35. I Gospod bi narod zato što naèiniše tele, koje sali Aron.
←  Exodus (32/40)  →