←  Exodus (3/40)  →
1. A Mojsije pasaše stado Jotoru tastu svom, svešteniku madijanskom, i odvede stado preko pustinje, i dodje na goru Božiju Horiv.
2. I javi mu se andjeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva.
3. I Mojsije reèe: Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina.
4. A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reèe: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me.
5. A Bog reèe: Ne idi ovamo. Izuj obuæu svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja.
6. Još reèe: Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah beše gledati u Boga.
7. I reèe Gospod: Dobro videh nevolju naroda svog u Misiru, i èuh viku njegovu od zla koje mu èine nastojnici, jer poznah muku njegovu.
8. I sidjoh da ga izbavim iz ruku misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med teèe, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji.
9. I sada evo vika sinova Izrailjevih dodje preda me, i videh muku, kojom ih muèe Misirci.
10. Sada hajde da te pošaljem k Faraonu, da izvedeš narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira.
11. A Mojsije reèe Bogu: Ko sam ja da idem k Faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira?
12. A Bog mu reèe: Ja æu biti s tobom, i ovo neka ti bude znak da sam te ja poslao: kad izvedeš narod iz Misira, služiæete Bogu na ovoj gori.
13. A Mojsije reèe Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta æu im kazati?
14. A Gospod reèe Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reèe: Tako æeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.
15. I opet reèe Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno.
16. Idi, i skupi starešine izrailjske, pa im reci: Gospod Bog otaca vaših javi mi se, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, govoreæi: Doista obidjoh vas, i videh kako vam je u Misiru.
17. Pa rekoh: Izvešæu vas iz nevolje misirske u zemlju hananejsku i hetejsku i amorejsku i ferezejsku i jevejsku i jevusejsku, u zemlju gde teèe mleko i med.
18. I oni æe poslušati glas tvoj; pa æeš ti i starešine izrailjske otiæi k caru misirskom, i reæi æete mu: Gospod Bog jevrejski srete nas, pa ti se molimo da izadjemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svom.
19. A ja znam da vam neæe dopustiti car misirski da izadjete bez ruke krepke.
20. Ali æu pružiti ruku svoju, i udariæu Misir svim èudesima svojim, koja æu uèiniti u njemu: i posle æe vas pustiti.
21. I uèiniæu da narod nadje ljubav u Misiraca, pa kad podjete, neæete poæi prazni;
22. Nego æe svaka žena zaiskati u susede svoje i u domaæice svoje nakita srebrnog i nakita zlatnog i haljina; i metnuæete na sinove svoje i na kæeri svoje, i opleniæete Misir.
←  Exodus (3/40)  →