←  Exodus (19/40)  →
1. Prvog dana treæeg meseca, pošto izadjoše sinovi Izrailjevi iz Misira, tog dana dodjoše u pustinju sinajsku.
2. Krenuvši se iz Rafidina dodjoše u pustinju sinajsku, i stadoše u logor u pustinji, a logor naèiniše Izrailjci onde pod gorom.
3. I Mojsije izadje na goru k Bogu; i povika mu Gospod s gore govoreæi: Ovako kaži domu Jakovljevom, i reci sinovima Izrailjevim:
4. Videli ste šta sam uèinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi.
5. A sada ako dobro uzaslušate glas moj i ušèuvate zavet moj, biæete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja.
6. I biæete mi carstvo sveštenièko i narod svet. To su reèi koje æeš kazati sinovima Izrailjevim.
7. A Mojsije dodje i sazva starešine narodne; i kaza im sve ove reèi koje mu Gospod zapovedi.
8. A sav narod odgovori složno i reèe: Šta je god kazao Gospod èiniæemo. I Mojsije javi Gospodu reèi narodne.
9. A Gospod reèe Mojsiju: Evo, ja æu doæi k tebi u gustom oblaku, da narod èuje kad ti stanem govoriti i da ti veruje do veka. Jer Mojsije beše javio Gospodu reèi narodne.
10. I reèe Gospod Mojsiju: Idi k narodu, i osveštaj ih danas i sutra, i neka operu haljine svoje;
11. I neka budu gotovi za treæi dan, jer æe u treæi dan siæi Gospod na goru sinajsku pred svim narodom.
12. A postaviæeš narodu medju unaokolo, i reæi æeš: Èuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njenog; šta se god dotakne gore, poginuæe;
13. Toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustreli, bilo živinèe ili èovek, da ne ostane u životu. Kad rog zatrubi otežuæi onda neka podju na goru.
14. I Mojsije sidje s gore k narodu; i osvešta narod, i opraše haljine svoje.
15. I reèe narodu: Budite gotovi za treæi dan, i ne ležite sa ženama.
16. A treæi dan kad bi ujutru, gromovi zagrmeše i munje zasevaše, i posta gust oblak na gori, i zatrubi truba veoma jako, da zadrhta sav narod koji beše u logoru.
17. Tada Mojsije izvede narod iz logora pred Boga, i stadoše ispod gore.
18. A gora se sinajska sva dimiše, jer sidje na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje podizaše kao dim iz peæi, i sva se gora tresla veoma.
19. I truba sve jaèe trubljaše, i Mojsije govoraše a Bog mu odgovaraše glasom.
20. I Gospod sišavši na goru sinajsku, na vrh gore, pozva Mojsija na vrh gore; i izadje Mojsije.
21. A Gospod reèe Mojsiju: Sidji, opomeni narod da ne prestupe medje da vide Gospoda, da ne bi izginuli od mene.
22. I sami sveštenici, koji pristupaju ka Gospodu, neka se osveštaju, da ih ne bi pobio Gospod.
23. A Mojsije reèe Gospodu: Neæe moæi narod izaæi na goru sinajsku, jer si nas Ti opomenuo rekavši: Naèini medju gori i osveštaj je.
24. A Gospod mu reèe: Idi, sidji, pa onda dodji ti i Aron s tobom; a sveštenici i narod neka ne prestupe medje da se popnu ka Gospodu, da ih ne bi pobio.
25. I sidje Mojsije k narodu, i kaza im.
←  Exodus (19/40)  →