Exodus (12/40)

← Exodus (12/40) →

I reèe Gospod Mojsiju i Aronu u zemlji misirskoj govoreæi:

Ovaj mesec da vam je poèetak mesecima, da vam je prvi mesec u godini.

Kažite svemu zboru Izrailjevom i recite: Desetog dana ovog meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama, po jedno na dom;

Ako li je dom mali za jagnje ili jare, neka uzme k sebi suseda, koji mu je najbliži, s onoliko duša koliko treba da mogu pojesti jagnje ili jare.

A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; izmedju ovaca ili izmedju koza uzmite.

I èuvajte ga do èetrnaestog dana ovog meseca, a tada savkoliki zbor Izrailjev neka ga zakolje uveèe.

I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kuæama u kojima æe ga jesti.

I neka jedu meso iste noæi, na vatri peèeno, s hlebom presnim i sa zeljem gorkim neka jedu.

Nemojte jesti sirovo ni u vodi kuvano, nego na vatri peèeno, s glavom i s nogama i s drobom.

10.

I ništa nemojte ostaviti do jutra; ako li bi šta ostalo do jutra, spalite na vatri.

11.

A ovako jedite: opasani, obuæa da vam je na nogu i štap u ruci, i jedite hitno, jer je prolazak Gospodnji.

12.

Jer æu proæi po zemlji misirskoj tu noæ, i pobiæu sve prvence u zemlji misirskoj od èoveka do živinèeta, i sudiæu svim bogovima misirskim, ja Gospod.

13.

A krv ona biæe vam znak na kuæama, u kojima æete biti; i kad vidim krv, proæi æu vas, te neæe biti medju vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji misirskoj.

14.

I taj æe vam dan biti za spomen, i praznovaæete ga Gospodu od kolena do kolena; praznujte ga zakonom veènim.

15.

Sedam dana jedite hlebove presne, i prvog dana uklonite kvasac iz kuæa svojih; jer ko bi god jeo šta s kvascem od prvog dana do sedmog, istrebiæe se ona duša iz Izrailja.

16.

Prvi dan biæe sveti sabor; tako i sedmi dan imaæete sveti sabor; nikakav posao da se ne radi u te dane, osim šta treba za jelo svakoj duši, to æete samo gotoviti.

17.

I držite dan presnih hlebova, jer u taj dan izvedoh vojske vaše iz zemlje misirske; držite taj dan od koljena do koljena zakonom veènim.

18.

Prvog meseca èetrnaesti dan uveèe poènite jesti presne hlebove pa do dvadeset prvog dana istog meseca uveèe.

19.

Za sedam dana da se ne nadje kvasca u kuæama vašim; jer ko bi god jeo šta s kvascem, istrebiæe se ona duša iz zbora Izrailjevog, bio došljak ili rodjen u zemlji.

20.

Ništa s kvascem nemojte jesti, nego jedite hleb presan po svim stanovima svojim.

21.

I sazva Mojsije sve starešine izrailjske, i reèe im: Izberite i uzmite sebi jagnje ili jare po porodicama svojim, i zakoljite pashu.

22.

I uzmite kitu isopa i zamoèite je u krv, koja æe biti u zdeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju, koja æe biti u zdeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata kuæna do jutra.

23.

Jer æe izaæi Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proæi æe Gospod mimo ona vrata, i neæe dati krvniku da udje u kuæe vaše da ubija.

24.

I držite ovo kao zakon tebi i sinovima tvojim doveka.

25.

I kad dodjete u zemlju koju æe vam dati Gospod, kao što je kazao, držite ovu službu.

26.

I kad vam kažu sinovi vaši: Kakva vam je to služba?

27.

Recite: Ovo je žrtva za prolazak Gospodnji, kad prodje kuæe sinova Izrailjevih u Misiru ubijajuæi Misirce, a domove naše saèuva. Tada narod savi glavu i pokloni se.

28.

I otidoše i uèiniše sinovi Izrailjevi, kako zapovedi Gospod preko Mojsija i Arona, tako uèiniše.

29.

A oko ponoæi pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj od prvenca Faraonovog koji htede sedeti na prestolu njegovom do prvenca sužnja u tamnici, i šta god beše prvenac od stoke.

30.

Tada usta Faraon one noæi, on i sve sluge njegove i svi Misirci, i bi vika velika u Misiru, jer ne beše kuæe u kojoj ne bi mrtvaca.

31.

I dozva Mojsija i Arona po noæi i reèe: Ustajte, idite iz naroda mog i vi i sinovi Izrailjevi, i otidite, poslužite Gospodu, kao što govoriste.

32.

Uzmite i ovce svoje i goveda svoja, kao što govoriste, i idite, pa i mene blagoslovite.

33.

I Misirci navaljivahu na narod da brže idu iz zemlje, jer govorahu: Izgibosmo svi.

34.

I narod uze testo svoje još neuskislo, umotavši ga u haljine svoje, na ramena svoja.

35.

I uèiniše sinovi Izrailjevi po zapovesti Mojsijevoj, i zaiskaše u Misiraca nakita srebrnih i nakita zlatnih i haljina.

36.

I Gospod uèini, te narod nadje ljubav u Misiraca, te im dadoše; tako opleniše Misirce.

37.

I otidoše sinovi Izrailjevi iz Ramese u Sohot, oko šest stotina hiljada pešaka, samih ljudi osim dece.

38.

I drugih ljudi mnogo otide s njima, i stoke sitne i krupne vrlo mnogo.

39.

I od testa koje iznesoše iz Misira ispekoše pogaèe presne, jer ne beše uskislo kad ih poteraše Misirci, te ne mogaše oklevati, niti spremiše sebi brašnjenice.

40.

A baviše se sinovi Izrailjevi u Misiru èetiri stotine i trideset godina.

41.

I kad se navrši èetiri stotine i trideset godina, u isti dan izadjoše sve vojske Gospodnje iz zemlje misirske.

42.

Ta se noæ svetkuje Gospodu, u koju ih izvede iz Misira; to je noæ Gospodnja, koju treba da svetkuju sinovi Izrailjevi od koljena na koljeno.

43.

I reèe Gospod Mojsiju i Aronu: Ovo neka bude zakon za pashu: nijedan tudjin da je ne jede;

44.

A svaki sluga vaš kupljen za novce, kad ga obrežete, onda neka je jede.

45.

Došljak ili najamnik da je ne jede.

46.

U istoj kuæi da se jede, da ne iznesete mesa od nje iz kuæe, i kosti da joj ne prelomite.

47.

Sav zbor Izrailjev neka èini tako.

48.

Ako bi kod tebe sedeo tudjin i hteo bi svetkovati pashu Gospodnju, neka mu se obrežu sve muškinje, pa onda neka pristupi da je svetkuje, i neka bude kao rodjen u zemlji; a niko neobrezan da je ne jede.

49.

Zakon jedan da je i rodjenom u zemlji i došljaku koji sedi medju vama.

50.

I uèiniše svi sinovi Izrailjevi kako zapovedi Gospod Mojsiju i Aronu, tako uèiniše.

51.

I taj dan izvede Gospod sinove Izrailjeve iz zemlje misirske u èetama njihovim.

← Exodus (12/40) →