←  Exodus (10/40)  →
1. A Gospod reèe Mojsiju: Idi k Faraonu, jer sam ja uèinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovih, da uèinim ove znake svoje medju njima,
2. I da pripovedaš sinovima svojim i unucima svojim šta uèinih u Misiru i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.
3. I otide Mojsije i Aron k Faraonu, i rekoše mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Dokle æeš se protiviti da se ne poniziš preda mnom? Pusti narod moj da mi posluži.
4. Jer ako neæeš pustiti narod moj, evo sutra æu naneti skakavce na zemlju tvoju;
5. I pokriæe svu zemlju da se neæe videti zemlja, i poješæe ostatak što se saèuvao, koji vam je ostao iza grada, i poješæe sva drveta što vam rastu u polju.
6. I napuniæe ih se kuæe tvoje i kuæe svih sluga tvojih i kuæe svih Misiraca, šta nisu videli oci tvoji ni oci otaca tvojih, otkako su postali na zemlji do danas. I okrenuvši se otide od Faraona.
7. A sluge rekoše Faraonu: Dokle æe nas taj muèiti? Pusti ih neka posluže Gospodu Bogu svom. Zar još ne vidiš gde propade Misir?
8. I dozvaše opet Mojsija i Arona pred Faraona, i reèe im: Idite, poslužite Gospodu Bogu svom. A koji su što æe iæi?
9. A Mojsije reèe: S decom svojom i sa starcima svojim iæi æemo, sa sinovima svojim i sa kæerima svojim, sa stokom svojom sitnom i krupnom iæi æemo, jer imamo praznik Gospodnji.
10. A on im reèe: Tako bio Gospod s vama, kako æu vas ja pustiti s decom vašom! Vidite da zlo mislite.
11. Neæe biti tako; nego vi ljudi idite i poslužite Gospodu, jer to ištete. I otera ih od sebe Faraon.
12. Tada reèe Gospod Mojsiju: Pruži ruku svoju na zemlju misirsku, da dodju skakavci na zemlju misirsku i pojedu sve bilje po zemlji, šta god osta iza grada.
13. I pruži Mojsije štap svoj na zemlju misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva celi dan i celu noæ; a kad svanu, donese ustoka skakavce.
14. I dodjoše skakavci na svu zemlju misirsku, i popadaše po svim krajevima misirskim silni veoma, kakvih pre nikada nije bilo niti æe kad biti onakvih.
15. I pokriše svu zemlju, da se zemlja ne vidjaše, i pojedoše svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, što osta iza grada, i ne osta ništa zeleno od drveta i od bilja poljskog u svoj zemlji misirskoj.
16. Tada Faraon brže dozva Mojsija i Arona, i reèe: Zgreših Gospodu Bogu vašem i vama.
17. Ali mi još sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt.
18. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.
19. I okrenu Gospod vetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u Crveno more, i ne osta nijedan skakavac u celoj zemlji misirskoj.
20. Ali Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve.
21. I reèe Gospod Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu, i biæe tama po zemlji misirskoj takva da æe je pipati.
22. I Mojsije pruži ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji misirskoj za tri dana.
23. Ne vidjahu jedan drugog, i niko se ne maèe s mesta gde beše za tri dana; ali se kod svih sinova Izrailjevih videlo po stanovima njihovim.
24. Tada Faraon dozva Mojsija, i reèe: Idite, poslužite Gospodu; samo stoka vaša sitna i krupna neka ostane, a deca vaša neka idu s vama.
25. A Mojsije reèe: Treba da nam daš i šta æemo prineti i sažeæi na žrtvu Gospodu Bogu svom;
26. Zato i stoka naša nek ide s nama, da ne ostane ni papka, jer izmedju nje treba da uzmemo èim æemo poslužiti Gospodu Bogu svom, a ne znamo kojim æemo poslužiti Gospodu dokle ne dodjemo onamo.
27. Ali Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonu, i ne hte ih pustiti.
28. I reèe mu Faraon: Idi od mene, i èuvaj se da mi više ne dodješ na oèi, jer ako mi dodješ na oèi, poginuæeš.
29. A Mojsije reèe: Pravo si kazao; neæu ti više doæi na oèi.
←  Exodus (10/40)  →