←  Esther (8/10)  →
1. Istog dana dade car Asvir carici Jestiri kuæu Amana neprijatelja judejskog. A Mardohej izidje pred cara, jer Jestira kaza šta joj je on;
2. I car snimivši prsten svoj, koji beše uzeo od Amana, dade ga Mardoheju; a Jestira postavi Mardoheja nad kuæom Amanovom.
3. Potom Jestira opet govori caru i padnuvši pred noge njegove i plaèuæi moljaše ga da ukloni zloæu Amana Agageja i misao njegovu koju beše smislio na Judejce.
4. Tada car pruži zlatnu palicu prema Jestiri, i Jestira usta i stade pred carem.
5. I reèe: Ako je ugodno caru i ako sam našla milost pred njim, i ako je pravo pred carem i ako samu mu mila, neka se piše da se poreknu knjige u kojima je misao Amana sina Amedatinog, Agageja, koje je raspisao da se istrebe Judejci što su po svim zemljama carevim.
6. Jer kako bih mogla gledati zlo koje bi zadesilo moj narod? I kako bih mogla gledati da se potre rod moj?
7. A car Asvir reèe carici Jestiri i Mardoheju Judejcu: Eto, dao sam kuæu Amanovu Jestiri, a njega su obesili na vešala zato što htede dignuti ruku svoju na Judejce.
8. Vi dakle pišite za Judejce kako vam je drago u ime carevo i zapeèatite prstenom carevim; jer šta se piše u ime carevo i zapeèati prstenom carevim ne može se poreæi.
9. I dozvaše pisare careve u isto vreme, treæeg meseca, koji je mesec Sivan, dvadeset treæeg dana, i pisa se sve, kako zapovedi Mardohej, Judejcima i namesnicima i knezovima i upraviteljima po zemljama, od Indije do Etiopije, sto i dvadeset i sedam zemalja, u svaku zemlju njenim pismom i svakom narodu njegovim jezikom, i Judejcima njihovim pismom i njihovim jezikom.
10. A napisa u ime cara Asvira i zapeèati prstenom carevim, i razasla knjige po glasnicima koji jahahu na brzim konjima i na mladim mazgama:
11. Da je car dopustio Judejcima što su u kome god gradu da se skupe i brane život svoj, da potru i pobiju i istrebe svaku vojsku kog mu drago naroda i zemlje, koji bi udarili na njih, i decu njihovu i žene njihove, a imanje njihovo da razgrabe.
12. U isti dan po svim zemljama cara Asvira, trinaestog dana meseca dvanaestog, koje je mesec Adar.
13. U knjigama se govoraše da se oglasi zapovest po svim zemljama i da se objavi svim narodima da Judejci budu gotovi za onaj dan da se osvete svojim neprijateljima.
14. Glasnici koji jahahu na brzim konjima i mazgama otidoše brzo i hitno po zapovesti carevoj; i zapovest bi oglašena u Susanu, carskom gradu.
15. A Mardohej otide od cara u carskom odelu ljubièasom i belom i pod zlatnim vencem velikim i u plaštu od tankog platna i skerleta, i grad Susan radovaše se i veseljaše se.
16. Judejcima dodje svetlost i veselje i radost i slava.
17. I u svakoj zemlji i u svakom gradu, gde god dodje zapovest careva i naredba njegova, beše radost i veselje medju Judejcima, gozba i blagi dani, i mnogi iz naroda zemaljskih postajahu Judejci, jer ih popade strah od Jevreja.
←  Esther (8/10)  →