| ← Esther (7/10) → |
| 1. | I tako dodje car i Aman na obed carici Jestiri. |
| 2. | I reèe car Jestiri opet drugi dan napivši se vina: Šta želiš, carice Jestiro? Daæe ti se. I šta moliš? Ako je i do polovine carstva, biæe. |
| 3. | Tada odgovori carica Jestira i reèe: Ako sam našla milost pred tobom, care, i ako je caru ugodno, neka mi se pokloni život moj na moju želju i narod moj na moju molbu. |
| 4. | Jer smo prodani ja i moj narod da nas potru, pobiju i istrebe. Da smo prodani da budemo sluge i sluškinje, æutala bih, premda neprijatelj ne bi mogao naknaditi štete caru. |
| 5. | A car Asvir progovori i reèe carici Jestiri: Ko je taj? I gde je taj koji se usudio tako èiniti? |
| 6. | A Jestira reèe: Protivnik i neprijatelj ovaj je zlikovac Aman. A Aman se uplaši od cara i od carice. |
| 7. | Tada car gnevan usta od vina i otide u vrt kod dvora, a Aman osta da moli za život svoj caricu Jestiru, jer vide da je car naumio zlo po nj. |
| 8. | Potom se car vrati iz vrta dvorskog u kuæu gde beše pio vino; a Aman beše pao na odar gde sedjaše Jestira. I car reèe: Eda li æe i caricu osramotiti kod mene u kuæi? Èim ta reè izidje iz usta carevih, pokriše lice Amanu. |
| 9. | I Arvona, jedan od dvorana carevih, reèe: Evo i vešala što je naèinio Aman za Mardoheja koji je govorio dobro po cara stoje kod kuæe Amanove, visoka pedeset lakata. I reèe car: Obesite ga na njih. |
| 10. | I tako obesiše Amana na vešala koja beše pripravio Mardoheju. I gnev carev utiša se. |
| ← Esther (7/10) → |