←  Ecclesiastes (8/12)  →
1. Ko je kao mudri? I ko zna šta znaèe stvari? Mudrost prosvetljuje èoveku lice, a tvrdoæa lica njegovog menja se.
2. Ja ti kažem: izvršuj zapovest carevu, i to zakletve Božje radi.
3. Ne budi brz da odeš ispred njega; ne stoj u zloj stvari, jer æe uèiniti šta god hoæe.
4. Jer gde je god reè careva onde je vlast, i ko æe mu reæi: Šta radiš?
5. Ko izvršuje zapovest, neæe znati za zlo, jer srce mudroga zna vreme i naèin.
6. Jer svaèemu ima vreme i naèin; ali mnoga zla snalaze èoveka,
7. Što ne zna šta æe biti; jer kad æe šta biti, ko æe mu kazati?
8. Èovek nije vlastan nad duhom da bi zaustavio duh, niti ima vlasti nad danom smrtnim, niti ima odbrane u toj borbi; ni bezbožnost ne izbavlja onog u koga je.
9. Sve ovo videh, i upravih srce svoje na sve što se radi pod suncem. Kad vlada èovek nad èovekom na zlo njegovo.
10. I tada videh bezbožnike pogrebene, gde se vratiše; a koji dobro èinjahu otidoše sa svetog mesta i biše zaboravljeni u gradu. I to je taština.
11. Što nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da èine zlo.
12. Neka grešnik sto puta èini zlo i odgadja mu se, ja ipak znam da æe biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica njegova.
13. A bezbožniku neæe biti dobro, niti æe mu se produžiti dani, nego æe biti kao sen onome koji se ne boji lica Božijeg.
14. Taština je koja biva na zemlji što ima pravednika kojima biva po delima bezbožnièkim, a ima bezbožnika kojima biva po delima pravednièkim. Rekoh: i to je taština.
15. Zato ja hvalih veselje, jer nema ništa bolje èoveku pod suncem nego da jede i pije i da se veseli; i to mu je od truda njegovog za života njegovog, koji mu Bog da pod suncem.
16. Kad upravih srce svoje da poznam mudrost i vidim šta se radi na zemlji, te danju ni noæu ne dolazi èoveku san na oèi.
17. Videh na svim delima Božijim da èovek ne može dokuèiti ono što se radi pod suncem, oko èega se trudi èovek tražeæi, ali ne nalazi, i ako i mudrac kaže da zna, ipak ne može dokuèiti.
←  Ecclesiastes (8/12)  →