←  Ecclesiastes (12/12)

---

1.

Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dodju dani zli i prispeju godine, za koje æeš reæi: Nisu mi mile;

2.

Pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec i zvezde, i opet dodju oblaci iza dažda,

3.

Kad æe drhtati stražari kuæni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, što ih je malo, i potamneti koji gledaju kroz prozore,

4.

I kad æe se zatvoriti vrata s ulice, i oslabiti zveka od mlevenja, i kad æe se ustajati na ptièiji glas i prestati sve pevaèice,

5.

I visokog mesta kad æe se bojati i strašiti se na putu, kad æe badem ucvetati i skakavac otežati i želja proæi, jer èovek ide u kuæu svoju veènu, i pokajnice æe hoditi po ulicama;

6.

Pre nego se prekine uže srebrno, èaša se zlatna razbije i raspe se vedro na izvoru i slomi se toèak na studencu,

7.

I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao.

8.

Taština nad taštinama, veli propovednik, sve je taština.

9.

A ne samo mudar beše propovednik, nego još i narod uèaše mudrosti, i motreæi i istražujuæi složi mnogo prièa.

10.

Staraše se propovednik da nadje ugodne reèi, i napisa šta je pravo, reèi istine.

11.

Reèi su mudrih ljudi kao žalci i kao klini udareni; reèi onih koji ih složiše dao je jedan pastir.

12.

I tako, sine moj, èuvaj se onog što je preko ovog, jer nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo èitanje umor je telu.

13.

Glavno je svemu što si èuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve èoveku.

14.

Jer æe svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.

---

←  Ecclesiastes (12/12)