←  Ecclesiastes (10/12)  →
1. Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi.
2. Srce je mudrom s desne strane, a ludom je s leve strane.
3. Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je i kazuje svima da je bezuman.
4. Ako se podigne na te gnev onog koji vlada, ne ostavljaj mesto svoje, jer blagost uklanja velike grehe.
5. Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogreška koja dolazi od vladaoca:
6. Ludost se posadjuje na najviše mesto, i bogati sede na niskom mestu.
7. Videh sluge na konjima, a knezovi idu pešice, kao sluge.
8. Ko jamu kopa, u nju æe pasti, i ko razvaljuje ogradu, uješæe ga zmija.
9. Ko odmièe kamenje, udariæe se o njih, ko cepa drva, nije miran od njih.
10. Kad se zatupi gvoždje i oštrice mu se ne naoštre, tada treba više snage; ali mudrost može bolje popraviti.
11. Ako ujede zmija pre bajanja, ništa neæe pomoæi bajaè.
12. Reèi iz usta mudrog ljupke su, a bezumnog proždiru usne njegove.
13. Poèetak je reèima usta njegovih ludost, a svršetak govoru njegovom zlo bezumlje.
14. Jer ludi mnogo govori, a èovek ne zna šta æe biti; i ko æe mu kazati šta æe posle njega biti?
15. Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otiæi.
16. Teško tebi, zemljo, kad ti je car dete i knezovi tvoji rano jedu!
17. Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju.
18. S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ruku prokapljuje kuæa.
19. Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli žive, a novci vrše sve.
20. Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spavaš, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneæe glas i šta krila ima dokazaæe reè.
←  Ecclesiastes (10/12)  →