←  Deuteronomy (9/34)  →
1. Èuj, Izrailju! Ti danas prelaziš preko Jordana da udješ i naslediš narode veæe i jaèe od sebe, gradove velike i ogradjene do neba.
2. Velik i visok narod, sinove Enakove, koje znaš i za koje si slušao:
3. Znaj dakle danas da je Gospod Bog tvoj, koji ide pred tobom, oganj koji spaljuje; On æe ih istrebiti i On æe ih oboriti pred tobom, i izgnaæeš ih i istrebiti brzo, kao što ti je kazao Gospod.
4. Kad ih Gospod Bog tvoj otera ispred tebe, nemoj da kažeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim; jer Gospod tera one narode ispred tebe za nevaljalstvo njihovo!
5. Ne ideš za pravdu svoju ni za èistotu srca svog da naslediš tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj otera ih ispred tebe, i da održi reè za koju se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.
6. Znaj, dakle, da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš, jer si tvrdovrat narod.
7. Pamti i ne zaboravi kako si gnevio Gospoda Boga svog u pustinji; od onog dana kad izidjoste iz zemlje misirske pa dokle dodjoste na ovo mesto, nepokorni bejaste Gospodu.
8. I kod Horiva razgneviste Gospoda, i od gneva htede vas Gospod da istrebi.
9. Kad izidjoh na goru da primim ploèe kamene, ploèe zaveta, koji s vama uèini Gospod, tada stajah na gori èetrdeset dana i èetrdeset noæi hleba ne jeduæi ni vode pijuæi.
10. I dade mi Gospod dve ploèe kamene, ispisane prstom Gospodnjim, na kojima behu reèi sve koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg.
11. Posle èetrdeset dana i èetrdeset noæi dade mi Gospod dve ploèe kamene, ploèe zavetne.
12. I reèe mi Gospod: Ustani, sidji brže odavde; jer se pokvari narod tvoj koji si izveo iz Misira, sidjoše brzo s puta koji im zapovedih, i naèiniše sebi liven lik.
13. Još mi reèe Gospod govoreæi: Pogledah ovaj narod, i eto je narod tvrdog vrata.
14. Pusti me da ih istrebim i ime njihovo zatrem pod nebom; a od tebe æu uèiniti narod jaèi i veæi nego što je ovaj.
15. I ja se vratih i sidjoh s gore, a gora ognjem goraše, i dve ploèe zavetne behu mi u rukama.
16. I pogledah, a to zgrešiste Gospodu Bogu svom salivši sebi tele, i brzo sidjoste s puta koji vam beše zapovedio Gospod.
17. Tada uzeh one dve ploèe i bacih ih iz ruku svojih, i razbih ih pred vama.
18. Potom padoh i ležah pred Gospodom kao pre, èetrdeset dana i èetrdeset noæi, hleba ne jeduæi ni vode pijuæi, radi svih greha vaših, kojima se ogrešiste uèinivši što je zlo pred Gospodom i razgnevivši Ga.
19. Jer se bojah gneva i jarosti, kojom se beše Gospod razljutio na vas da vas istrebi; i usliši me Gospod i tada.
20. Beše se Gospod i na Arona razgnevio veoma da ga htede ubiti; ali se molih tada i za Arona.
21. I uzeh greh vaš koji uèiniste, tele, i sažegoh ga ognjem, i razbih ga i satrh ga u prah, i prosuh prah njegov u potok, koji teèe s one gore.
22. I u Taveri i u Masi i u Kivrot-Atavi gneviste Gospoda.
23. I kad vas posla Gospod u Kadis-Varniju govoreæi: Idite i uzmite tu zemlju koju sam vam dao, opet se suprotiste reèi Gospoda Boga svog, i ne verovaste Mu i ne poslušaste glas Njegov.
24. Nepokorni bejaste Gospodu od kad vas poznah.
25. Zato padoh i ležah pred Gospodom èetrdeset dana i èetrdeset noæi, jer beše rekao Gospod da æe vas potrti.
26. I molih se Gospodu i rekoh: Gospode, Gospode! Nemoj potrti narod svoj i nasledstvo svoje, koje si izbavio velièanstvom svojim, koje si izveo iz Misira krepkom rukom.
27. Opomeni se sluga svojih Avrama, Isaka i Jakova, ne gledaj na tvrdju naroda ovog, na nevaljalstvo njegovo i na grehe njegove;
28. Da ne kažu koji žive u zemlji odakle si nas izveo: Nije ih mogao Gospod uvesti u zemlju koju im obeæa, ili mrzeo je na njih, zato ih izvede da ih pobije u pustinji.
29. Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom.
←  Deuteronomy (9/34)  →