←  Deuteronomy (8/34)  →

---

1.

Držite i tvorite sve zapovesti koje vam ja zapovedam danas, da biste živi bili i umnožili se, i da biste ušli u zemlju za koju se Gospod zakleo ocima vašim, i da biste je nasledili.

2.

I opominji se svega puta kojim te je vodio Gospod Bog tvoj èetrdeset godina po pustinji, da bi te namuèio i iskušao, da se zna šta ti je u srcu, hoæeš li držati zapovesti Njegove ili neæeš.

3.

I muèio te je, gladju te morio; ali te je opet hranio manom za koju ti nisi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da èovek ne živi o samom hlebu nego o svemu što izlazi iz usta Gospodnjih.

4.

Odelo tvoje ne ovetša na tebi niti noga tvoja oteèe za ovih èetrdeset godina;

5.

Zato poznaj u srcu svom da te Gospod Bog tvoj gaji kao što èovek gaji svoje dete.

6.

I drži zapovesti Gospoda Boga svog hodeæi putevima Njegovim i bojeæi se Njega.

7.

Jer Gospod Bog tvoj uvešæe te sada u dobru zemlju, u zemlju u kojoj ima dosta potoka i izvora i jezera, što izviru po dolinama i po brdima;

8.

U zemlju izobilnu pšenicom i jeèmom i vinovom lozom i smokvama i šipcima, zemlju izobilnu maslinom, od koje biva ulje, i medom;

9.

U zemlju gde neæeš sirotinjski jesti hleba, gde ti neæe ništa nedostajati; u zemlju gde je kamenje gvoždje i gde æeš iz brda njenih seæi bronzu.

10.

Ješæeš i biæeš sit, pa blagosiljaj Gospoda Boga svog za dobru zemlju koju ti da.

11.

I èuvaj se da ne zaboraviš Gospoda Boga svog bacivši u nemar zapovesti Njegove i zakone Njegove i uredbe Njegove, koje ti ja zapovedam danas.

12.

I kad uzjedeš i nasitiš se, i dobre kuæe naèiniš i u njima staneš živeti, i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode,

13.

I kad ti se namnoži srebro i zlato, i šta god imaš kad ti se namnoži,

14.

Nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svog, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuæe ropske;

15.

Koji te je vodio preko one pustinje velike i strašne gde žive zmije vatrene i skorpije, gde je suša, a nema vode; koji ti je izveo vodu iz tvrdog kamena;

16.

Koji te je hranio u pustinji manom, za koju ne znaše oci tvoji, da bi te namuèio i iskušao te, i najposle da bi ti dobro uèinio.

17.

Niti govori u srcu svom; moja snaga, i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago.

18.

Nego se opominji Gospoda Boga svog; jer ti On daje snagu da dobavljaš blago, da bi potvrdio zavet svoj, za koji se zakleo ocima tvojim, kao što se vidi danas.

19.

Ako li zaboraviš Gospoda Boga svog, i podješ za drugim bogovima i njima staneš služiti i klanjati se, svedoèim vam danas da æete zacelo propasti.

20.

Propašæete kao narodi koje Gospod potire ispred vas, jer ne poslušaste glas Gospoda Boga svog.

---

←  Deuteronomy (8/34)  →