←  Deuteronomy (5/34)  →
1. I Mojsije sazva sav narod Izrailjev, i reèe im: Èuj Izrailju uredbe i zakone, koje æu danas kazati da èujete, da ih nauèite i držite ih i tvorite.
2. Gospod Bog naš uèini s nama zavet na Horivu.
3. Nije s ocima našim uèinio taj zavet, nego s nama, koji smo danas tu svi živi.
4. Licem k licu govorio vam je Gospod na ovoj gori isred ognja;
5. Ja tada stajah izmedju Gospoda i vas, da vam javim reèi Gospodnje, jer vas beše strah od ognja i ne izidjoste na goru; i reèe:
6. Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog,
7. Nemoj imati bogove druge do mene.
8. Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu sliku od tvari koje su gore na nebu ili koje su dole na zemlji ili koje su u vodi ispod zemlje.
9. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonja otaca njihovih do treæeg i do èetvrtog kolena, onih koji mrze na me,
10. A èinim milost na hiljadama onih koji me ljube i èuvaju zapovesti moje.
11. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog, jer neæe pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.
12. Drži dan od odmora i svetkuj ga, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.
13. Šest dana radi i svršuj sve poslove svoje.
14. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kæi tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinèe tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.
15. I pamti da si bio rob u zemlji misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora.
16. Poštuj oca svog i mater svoju, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj, da bi se produžili dani tvoji i da bi ti dobro bilo na zemlji, koju ti dade Gospod Bog tvoj.
17. Ne ubij.
18. Ne èini preljube.
19. Ne kradi.
20. Ne svedoèi lažno na bližnjeg svog.
21. Ne poželi ženu bližnjeg svog, ne poželi kuæu bližnjeg svog, ni njivu njegovu, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta šta je bližnjeg tvog.
22. Te reèi izgovori Gospod svemu zboru vašem na gori isred ognja, oblaka i mraka, glasom velikim, i ništa više, nego ih napisa na dve ploèe kamene koje mi dade.
23. A vi kad èuste glas isred tame, jer gora ognjem goraše. pristupiste k meni, svi glavari od plemena vaših i starešine vaše,
24. I rekoste: Gle, pokaza nam Gospod Bog naš slavu i velièinu svoju, i èusmo glas Njegov isred ognja; danas videsmo gde Bog govori s èovekom, i èovek osta živ.
25. Pa sada zašto da pomremo? Jer æe nas spaliti onaj oganj veliki; ako još èujemo glas Gospoda Boga svog, pomreæemo.
26. Jer koje je telo èulo glas Boga Živoga gde govori isred ognja, kao mi, i ostalo živo?
27. Idi ti, i saslušaj sve što æe ti kazati Gospod Bog naš, pa onda ti kaži nama šta ti god kaže Gospod Bog naš, a mi æemo slušati i tvoriti.
28. I Gospod èu glas od reèi vaših kad vi govoraste, i reèe mi Gospod: Èuh glas od reèi tog naroda, koje rekoše tebi; šta rekoše dobro rekoše.
29. O, kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i drže sve zapovesti moje svagda, da bi bilo dobro njima i sinovima njihovim doveka.
30. Idi, reci im: Vratite se u šatore svoje.
31. A ti stani ovde kod mene, i kazaæu ti sve zapovesti i uredbe i zakone, koje æeš ih nauèiti da tvore u zemlji koju im dajem u nasledstvo.
32. Gledajte, dakle da èinite onako kako vam je zapovedio Gospod Bog vaš, ne svræite ni nadesno ni nalevo.
33. Celim putem, koji vam je zapovedio Gospod Bog vaš, idite, da biste živi bili i da bi vam dobro bilo, i da bi vam se produžili dani u zemlji koju æete naslediti.
←  Deuteronomy (5/34)  →