←  Deuteronomy (33/34)  →
1. A ovo je blagoslov kojim blagoslovi Mojsije, èovek Božji sinove Izrailjeve pred smrt svoju.
2. I reèe: Gospod izidje sa Sinaja, i pokaza im se sa Sira; zasja s gore faranske, i dodje s mnoštvom hiljada svetaca, a u desnici mu zakon ognjeni za njih.
3. Doista ljubi narode; svi su sveti Njegovi u ruci Tvojoj; i oni se slegoše k nogama Tvojim da prime reèi Tvoje.
4. Mojsije nam dade zakon, nasledstvo zboru Jakovljevom.
5. Jer beše car u Izrailju, kad se sabirahu knezovi narodni, plemena Izrailjeva.
6. Da živi Ruvim i ne umre, a ljudi njegovih da bude malo!
7. A za Judu reèe: Usliši Gospode glas Judin, i dovedi ga opet k narodu njegovom; ruke njegove neka vojuju na nj, a Ti mu pomaži protiv neprijatelja njegovih.
8. I za Levija reèe: Tvoj Tumim i Tvoj Urim neka budu u èoveka Tvog svetog, kog si okušao u Masi i s kojim si se prepirao na vodi Merivi;
9. Koji kaže ocu svom i materi svojoj: Ne gledam na vas; koji ne poznaje braæu svoju i za sinove svoje ne zna, jer drži reèi Tvoje i zavet Tvoj èuva.
10. Oni uèe uredbama Tvojim Jakova i zakonu Tvom Izrailja, i meæu kad pod nozdrve Tvoje i žrtvu što se sažiže na oltar Tvoj.
11. Blagoslovi, Gospode, vojsku njegovu, i neka Ti milo bude delo ruku njegovih; polomi bedre onima koji ustaju na nj i koji mrze na nj, da ne ustanu.
12. Za Venijamina reèe: Mili Gospodu nastavaæe bez straha s Njim; zaklanjaæe ga svaki dan, i medju pleæima Njegovim nastavaæe.
13. I za Josifa reèe: Blagoslovena je zemlja njegova od Gospoda blagom s neba, rosom i iz dubine odozdo,
14. I blagom koje dolazi od sunca, i blagom koje dolazi od meseca.
15. I blagom starih brda i blagom veènih humova.
16. I blagom na zemlji i obiljem njenim, i milošæu onog koji stoji u kupini. Neka to dodje ne glavu Josifu i na teme odvojenome izmedju braæe svoje.
17. Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima æe bosti narode sve do kraja zemlje; to je mnoštvo hiljada Jefremovih i hiljade Manasijine.
18. A za Zavulona reèe: Veseli se Zavulone izlaskom svojim, i Isahare šatorima svojim.
19. Narode æe sazvati na goru, onde æe prineti žrtve pravedne; jer æe obilje morsko sisati i skriveno blago u pesku.
20. A za Gada reèe: Blagosloven je koji širi Gada; on nastava kao lav, i kida ruku i glavu.
21. Izabra sebi prvo, jer onde dobi deo od Onog koji dade zakon; zato æe iæi s knezovima narodnim, i izvršavati pravdu Gospodnju i sudove Njegove s Izrailjem.
22. A za Dana reèe: Dan je laviæ, koji æe iskakati iz Vasana.
23. I za Neftalima reèe: Neftalime, siti milosti i puni blagoslova Gospodnjeg, zapad i jug uzmi.
24. I za Asira reèe: Asir æe biti blagoslov mimo druge sinove, biæe mio braæi svojoj, zamakaæe u ulje nogu svoju.
25. Gvoždje i bronza biæe pod obuæom tvojom; i dokle traju dani tvoji trajaæe snaga tvoja.
26. Izrailju! Niko nije kao Bog, koji ide po nebu tebi u pomoæ, i u velièanstvu svom na oblacima.
27. Zaklon je Bog veèni i pod mišicom veènom; On æe odagnati ispred tebe neprijatelje tvoje, i reæi æe: Zatri!
28. Da bi nastavao Izrailj sam bezbrižno, izvor Jakovljev, u zemlji obilnoj žitom i vinom; i nebo æe njegovo pokropiti rosom.
29. Blago tebi narode Izrailju! Ko je kao ti, narod kog je saèuvao Gospod, štit pomoæi tvoje, i maè slave tvoje? Neprijatelji æe se tvoji poniziti, a ti æeš gaziti visine njihove.
←  Deuteronomy (33/34)  →