←  Deuteronomy (3/34)  →
1. Potom obrativši se idosmo k Vasanu. I izidje pred nas Og, car vasanski i sav narod njegov na boj u Edrajin.
2. I Gospod mi reèe: Ne boj ga se, jer ga dadoh u tvoje ruke sa svim narodom njegovim i sa zemljom njegovom, da uèiniš s njim onako kako si uèinio sa Sionom carem amorejskim, koji sedjaše u Esevonu.
3. Tako nam dade Gospod Bog naš u ruke i Oga, cara vasanskog sa svim narodom njegovim, i razbismo ga i ne ostavismo mu nijednog živog.
4. I uzesmo tada sve gradove njegove; ne bi nijednog grada kog ne uzesmo, šezdeset gradova, sav kraj argovski, carstvo Oga u Vasanu.
5. Svi ti gradovi behu utvrdjeni zidom visokim, vratima i prevornicama, osim drugih mesta bez zidova vrlo mnogo.
6. I raskopasmo ih kao što uèinismo Sionu, caru esevonskom, pobivši po svim mestima i ljude i žene i decu.
7. A svu stoku i plen po gradovima zaplenismo za se.
8. Tako uzesmo onda zemlju iz ruku dvojice careva amorejskih, koja je s ove strane Jordana od potoka Arnona do gore Ermona,
9. (Sidonci zovu Ermon Sirion, a Amoreji ga zovu Senir,)
10. Sva mesta u ravni i sav Galad i sav Vasan do Salhe i Edrajina, gradove carstva Oga u Vasanu.
11. Jer samo Og car vasanski beše ostao od divova. Gle, odar njegov, odar gvozden, nije li u Ravi sinova Amonovih? Devet je lakata dug, a širok èetiri lakta, lakta èoveèija.
12. Tako nasledismo tu zemlju onda; od Aroira, koji je na potoku Arnonu, i polovinu gore Galada s gradovima njenim dadoh sinovima Ruvimovim i Gadovim.
13. I ostatak Galada i sav Vasan, carstvo Ogovo, dadoh polovini plemena Manasijinog; sav kraj argovski po svemu Vasanu zvaše se zemlja divovska.
14. Jair sin Manasijin uze sav kraj argovski do medje gesurske i mahatske; i prozva Vasansku svojim imenom: sela Jairova do današnjeg dana.
15. A Mahiru dadoh Galad.
16. A Ruvimovom plemenu i Gadovom plemenu dadoh od Galada do potoka Arnona, kako zahvata potok s medjama, pa do potoka Javoka, gde je medja sinova Amonovih.
17. I polje i Jordan s medjama od Hinerota do mora uz polje, do mora slanog, ispod Fazge prema istoku.
18. I zapovedih vam onda i rekoh: Gospod Bog vaš dao vam je ovu zemlju u nasledstvo; naoružani hajdete pred braæom svojom, sinovima Izrailjevim, ko je god za vojsku.
19. A žene vaše i deca vaša i stoka vaša (znam da imate mnogo stoke) neka ostanu u gradovima vašim, koje vam dadoh,
20. Dokle ne smiri Gospod i braæu vašu kao vas, da i oni naslede zemlju, koju æe im Gospod Bog vaš dati s one strane Jordana; onda se vratite svaki na svoje nasledstvo, koje vam dadoh.
21. A Isusu onda zapovedih govoreæi: Oèi tvoje vide sve što je uèinio Gospod Bog vaš sa ona dva cara; onako æe Gospod uèiniti sa svim carstvima u koja dodješ.
22. Nemojte ih se bojati, jer æe se Gospod Bog vaš biti za vas.
23. I molih se Gospodu onda govoreæi:
24. Gospode Bože! Ti si poèeo pokazivati sluzi svom velièinu svoju i krepku ruku svoju, jer koji je Bog na nebu ili na zemlji koji bi tvorio dela kakva su Tvoja i u koga bi bila sila kakva je Tvoja?
25. Daj mi da predjem i vidim zemlju dobru koja je preko Jordana i goru dobru, Livan.
26. Ali Gospod beše gnevan na me s vas, i ne usliši me, nego mi reèe: Dosta; ne govori mi više za to.
27. Popni se na vrh ove gore, i podigavši oèi svoje na zapad i na sever i na jug i na istok, vidi oèima svojim, jer neæeš preæi preko Jordana.
28. Nego podaj zapovesti Isusu, i utvrdi ga i ukrepi ga; jer æe on preæi pred narodom tim, i on æe im razdeliti u nasledstvo zemlju koju vidiš.
29. I ostasmo u ovoj dolini prema Vet-Fegoru.
←  Deuteronomy (3/34)  →