←  Deuteronomy (28/34)  →
1. Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog držeæi i tvoreæi sve zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, uzvisiæe te Gospod Bog tvoj više svih naroda na zemlji.
2. I doæi æe na te svi ovi blagoslovi, i steæi æe ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svog,
3. Blagosloven æeš biti u gradu, i blagosloven æeš biti u polju,
4. Blagosloven æe biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje i plod stoke tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.
5. Blagoslovena æe biti kotarica tvoja i naæve tvoje.
6. Blagosloven æeš biti kad dolaziš i blagosloven æeš biti kad polaziš.
7. Daæe ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim æe putem doæi na te, a na sedam æe puteva bežati od tebe.
8. Gospod æe poslati blagoslov da bude s tobom u žitnicama tvojim i u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom, i blagosloviæe te u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.
9. Postaviæe te Gospod da mu budeš narod svet, kao što ti se zakleo ako uzdržiš zapovesti Gospoda Boga svog i uzideš putevima Njegovim.
10. I videæe svi narodi na zemlji da se ime Gospodnje priziva na tebe, i bojaæe se tebe.
11. I uèiniæe Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje i plodom stoke svoje i plodom zemlje svoje na zemlji za koju se zakleo Gospod ocima tvojim da æe ti je dati.
12. Otvoriæe ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo, da da dažd zemlji tvojoj na vreme, i blagosloviæe svako delo ruku tvojih te æeš davati u zajam mnogim narodima, a sam neæeš uzimati u zajam.
13. I uèiniæe te Gospod Bog tvoj da si glava a ne rep, i biæeš samo gore, a neæeš biti dole, ako uzaslušaš zapovesti Gospoda Boga svog, koje ti ja danas zapovedam, da ih držiš i tvoriš,
14. I ne odstupiš ni od jedne reèi koju vam ja danas zapovedam ni nadesno ni nalevo, pristajuæi za drugim bogovima da im služiš.
15. Ali ako ne uzaslušaš glas Gospoda Boga svog da držiš i tvoriš sve zapovesti Njegove u uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, doæi æe na tebe sve ove kletve i stignuæe te.
16. Proklet æeš biti u gradu, i proklet æeš biti u polju.
17. Prokleta æe biti kotarica tvoja i naæve tvoje.
18. Proklet æe biti plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.
19. Proklet æeš biti kad dolaziš, i proklet æeš biti kad polaziš.
20. Poslaæe Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na preèac za zla dela svoja kojima si me ostavio.
21. Uèiniæe Gospod Bog tvoj da se prilepi za te pomor, dokle te ne istrebi sa zemlje u koju ideš da je naslediš.
22. Udariæe te Gospod suvom bolešæu i vruæicom, i groznicom i žegom i maèem, i sušom i medljikom, koje æe te goniti dokle ne propadneš.
23. A nebo nad glavom tvojom biæe od bronze, a zemlja pod tobom od gvoždja.
24. Uèiniæe Gospod da dažd zemlji tvojoj bude prah i pepeo, koji æe padati s neba na te, dokle se ne istrebiš.
25. Daæe te Gospod Bog tvoj neprijateljima tvojim da te biju; jednim æeš putem izaæi na njih, a na sedam æeš puteva bežati od njih, i potucaæeš se po svim carstvima na zemlji.
26. I mrtvo telo tvoje biæe hrana svim pticama nebeskim i zverju zemaljskom, niti æe biti ko da ih poplaši.
27. Udariæe te Gospod prištevima misirskim i šuljevima i šugom i krastama da se neæeš moæi isceliti.
28. Udariæe te Gospod ludilom i slepotom i besnilom.
29. I pipaæeš u podne, kao što pipa slepac po mraku, niti æeš imati napretka na putevima svojim; i èiniæe ti se krivo i otimaæe se od tebe jednako, i neæe biti nikoga da ti pomogne.
30. Oženiæeš se, a drugi æe spavati sa tvojom ženom; sazidaæeš kuæu, a neæeš sedeti u njoj; posadiæeš vinograd, a neæeš ga brati.
31. Vo tvoj klaæe se na tvoje oèi, a ti ga neæeš jesti; magarac tvoj oteæe se pred tobom, i neæe ti se vratiti; ovce tvoje daæe se neprijatelju tvom, i neæe biti nikoga da ti pomogne.
32. Sinovi tvoji i kæeri tvoje daæe se drugom narodu, a oèi æe tvoje gledati i kapaæe jednako za njima, a neæe biti snage u ruci tvojoj.
33. Rod zemlje tvoje i svu muku tvoju izješæe narod, kog ne znaš, i èiniæe ti krivo i gaziæe te jednako.
34. I poludeæeš od onog što æeš gledati svojim oèima.
35. Udariæe te Gospod prištem zlim u kolenima i na nogama, da se neæeš moæi isceliti, od stopala noge tvoje do temena.
36. Odvešæe Gospod tebe i cara tvog, kog postaviš nad sobom, u narod kog nisi znao ti ni stari tvoji, i onde æeš služiti drugim bogovima, drvetu i kamenu.
37. I biæeš èudo i prièa i podsmeh svim narodima, u koje te odvede Gospod.
38. Mnogo æeš semena izneti u polje, a malo æeš sabrati jer æe ga izjesti skakavci.
39. Vinograde æeš saditi i radiæeš ih a neæeš piti vino niti æeš ih brati, jer æe izjesti crvi.
40. Imaæeš maslina po svim krajevima svojim, ali se neæeš uljem namazati, jer æe opasti masline tvoje.
41. Rodiæeš sinove i kæeri, ali neæe biti tvoji; jer æe otiæi u ropstvo.
42. Sve voæe tvoje i rod zemlje tvoje izješæe bube.
43. Stranac koji je kod tebe popeæe se nada te visoko, a ti æeš siæi dole, veoma nisko.
44. On æe ti davati u zajam, a ti neæeš njemu davati u zajam; on æe postati glava, a ti æeš postati rep.
45. I doæi æe na te sve ove kletve i goniæe te i stizaæe te, dokle se ne istrebiš, jer nisi slušao glas Gospoda Boga svog i držao zapovesti Njegove i uredbe Njegove, koje ti je zapovedio.
46. I one æe biti znak i èudo na tebi i na semenu tvom doveka.
47. Jer nisi služio Bogu svom radosnog i veselog srca u svakom obilju.
48. I služiæeš neprijatelju svom, kog æe Gospod poslati na tebe, u gladi i u žedji, u golotinji i u svakoj oskudici; i metnuæe ti gvozden jaram na vrat, dokle te ne satre.
49. Podignuæe na tebe Gospod narod izdaleka, s kraja zemlje, koji æe doleteti kao orao, narod, kome jezika neæeš razumeti.
50. Narod bezdušan, koji neæe mariti za starca niti æe dete žaliti.
51. I izješæe plod stoke tvoje i plod zemlje tvoje, dokle se ne istrebiš; i neæe ti ostaviti ništa, ni žito ni vino ni ulje, ni plod goveda tvojih ni stada ovaca tvojih, dokle te ne zatre.
52. I stegnuæe te po svim mestima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji visoki i tvrdi, u koje se uzdaš, po svoj zemlji tvojoj; stegnuæe te po svim mestima tvojim, po svoj zemlji tvojoj koju ti daje Gospod Bog tvoj;
53. Te æeš u teskobi i u nevolji kojom æe ti pritužiti neprijatelji tvoji jesti plod utrobe svoje, meso od sinova svojih i od kæeri svojih, koje ti da Gospod Bog tvoj.
54. Èovek koji je bio mek i vrlo nežan medju vama prozliæe se prema bratu svom i prema miloj ženi svojoj i prema ostalim sinovima koji mu ostanu,
55. Te neæe dati nikome izmedju njih mesa od sinova svojih koje æe jesti, jer neæe imati ništa drugo u nevolji i teskobi, kojom æe ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.
56. Žena koja je bila meka i vrlo nežna medju vama, koja od mekote i nežnosti nije bila navikla stajati nogom svojom na zemlju, prozliæe se prema milom mužu svom i prema sinu svom i prema kæeri svojoj,
57. I posteljici, koja izidje izmedju nogu njenih, i deci koju rodi; jer æe ih jesti krišom u oskudici svojoj od nevolje i od teskobe, kojom æe ti pritužiti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim.
58. Ako ne uzdržiš i ne ustvoriš sve reèi ovog zakona, koje su napisane u ovoj knjizi, ne bojeæi se slavnog i strašnog imena Gospoda Boga svog,
59. Pustiæe Gospod na tebe i na seme tvoje zla èudesna, velika i duga, bolesti ljute i duge.
60. I obratiæe na tebe sve pomore misirske, od kojih si se plašio, i prilepiæe se za tebe.
61. I sve bolesti i sva zla, koja nisu zapisana u knjizi ovog zakona, pustiæe Gospod na tebe dokle se ne istrebiš.
62. I ostaæe vas malo, a pre vas beše mnogo kao zvezda nebeskih; jer nisi slušao glas Gospoda Boga svog.
63. I kao što vam se Gospod radova dobro vam èineæi i množeæi vas, tako æe vam se Gospod radovati zatiruæi vas i istrebljujuæi vas; i nestaæe vas sa zemlje u koju idete da je nasledite.
64. I rasejaæe te Gospod po svim narodima s jednog kraja zemlje do drugog, i onde æeš služiti drugim bogovima, kojih nisi znao ni ti ni oci tvoji, drvetu i kamenu.
65. Ali u onim narodima neæeš odahnuti, niti æe se stopalo noge tvoje odmoriti; nego æe ti Gospod dati onde srce plašljivo, oèi išèilele i dušu iznemoglu.
66. I život æe tvoj biti kao da visi prema tebi, i plašiæeš se noæu i danju, i neæeš biti miran životom svojim.
67. Jutrom æeš govoriti: Kamo da je veèe! A veèerom æeš govoriti: Kamo da je jutro! Od straha kojim æe se strašiti srce tvoje, i od onog što æeš gledati oèima svojim.
68. I vratiæe te Gospod u Misir na ladjama, putem za koji ti rekoh: Neæeš ga više videti. I onde æete se prodavati neprijateljima svojim da budete robovi i robinje, a neæe biti kupca.
←  Deuteronomy (28/34)  →