←  Deuteronomy (26/34)  →
1. A kad udješ u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj u nasledstvo, i naslediš je i naseliš se u njoj.
2. Uzmi prvina od svakog voæa one zemlje, koje æeš prinositi od zemlje svoje koju ti Gospod Bog tvoj daje, i metnuvši u kotaricu idi na mesto koje Gospod Bog tvoj izabere da onde nastani ime svoje,
3. I došavši k svešteniku koji bude onda, reci mu: Priznajem danas pred Gospodom Bogom tvojim da sam ušao u zemlju za koju se Gospod zakleo ocima našim da æe nam je dati.
4. A sveštenik neka uzme kotaricu iz tvoje ruke i metne je pred oltarom Gospoda Boga tvog.
5. Tada progovori i reci pred Gospodom Bogom svojim: Otac moj beše siromah Sirin i sidje u Misir s malo èeljadi, i bi onde došljak, pa posta narod velik i silan i obilan na broju.
6. Ali Misirci stadoše zlo postupati s nama, muèiše nas i udaraše na nas teške poslove.
7. I mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih, i Gospod èu glas naš, i pogleda na muku našu, na trud naš i na nevolju našu
8. I izvede nas Gospod iz Misira rukom krepkom i mišicom podignutom, i strahotom velikom i znacima i èudesima.
9. I dovede nas na ovo mesto, i dade nam zemlju ovu, zemlju u kojoj teèe mleko i med.
10. Zato sad, evo, donesoh prvine od roda ove zemlje koju si mi dao, Gospode. I ostavi ih pred Gospodom Bogom svojim, i pokloni se pred Gospodom Bogom svojim.
11. I veseli se svakim dobrom koje ti da Gospod Bog tvoj i domu tvom, ti i Levit i došljak koji je kod tebe.
12. A kad daš sve desetke od dohodaka svojih treæe godine, koje je godine desetka, i daš Levitu, došljaku, siroti i udovici da jedu u mestima tvojim i nasite se,
13. Onda reci pred Gospodom Bogom svojim: Iznesoh iz doma svog šta je sveto, i dadoh Levitu i došljaku, siroti i udovici sasvim po zapovesti koju si mi zapovedio, ne prestupih zapovesti tvojih niti zaboravih;
14. Ne jedoh od toga u žalosti svojoj, niti uzeh od toga na potrebu neèistu, niti dadoh od toga na mrtvaca; slušah Gospoda Boga svog, uèinih sve kako si mi zapovedio.
15. Pogledaj iz svetog stana svog s neba, i blagoslovi narod svoj Izrailja i zemlju koju si nam dao kao što si se zakleo ocima našim, zemlju u kojoj teèe mleko i med,
16. Danas ti Gospod Bog tvoj zapoveda da izvršuješ ove uredbe i ove zakone. Pazi dakle i izvršuj ih od svega srca svog i od sve duše svoje.
17. Danas si se zarekao Gospodu da æe ti biti Bog i da æeš iæi putevima Njegovim i držati uredbe Njegove, i zapovesti Njegove i zakone Njegove, i da æeš slušati glas Njegov.
18. A Gospod se tebi danas zarekao da æeš mu biti narod osobit, kao što ti je govorio, da bi držao svi zapovesti Njegove;
19. I da æe te podignuti nad sve narode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom, da budeš narod svet Gospodu Bogu svom, kao što ti je govorio.
←  Deuteronomy (26/34)  →