←  Deuteronomy (13/34)  →

---

1.

Ako ustane medju vama prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili èudo,

2.

Pa se zbude taj znak ili èudo koje ti reèe, i on ti kaže: Hajde da idemo za drugim bogovima kojih ne znaš, i njima da služimo,

3.

Nemoj poslušati šta ti kaže taj prorok ili sanjaè, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svog iz sveg srca svog i sve duše svoje.

4.

Za Gospodom Bogom svojim idite, i Njega se bojte; Njegove zapovesti èuvajte, i glas Njegov slušajte, i Njemu služite i Njega se držite.

5.

A onaj prorok ili sanjaè da se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete Gospoda Boga svog, koji vas izvede iz zemlje misirske i iskupi vas iz kuæe ropske, i odvraæao od puta koji ti je zapovedio Gospod Bog tvoj da ideš njim; tako istrebi zlo iz sebe.

6.

Ako bi te podbadao brat tvoj, sin matere tvoje, ili sin tvoj ili kæi tvoja, ili žena tvoja mila, ili prijetelj tvoj koji ti je kao duša tvoja, govoreæi ti tajno: Hajde da služimo drugim bogovima, koje nisi znao ni ti ni oci tvoji,

7.

Izmedju bogova drugih naroda koji su oko vas, blizu ili daleko od tebe, od jednog kraja zemlje do drugog,

8.

Ne pristaj s njim niti ga poslušaj; neka ga ne žali oko tvoje, i nemoj mu se smilovati niti ga taji,

9.

Nego ga ubij: tvoja ruka nek se prva digne na nj da ga ubiješ, pa onda ruka svega naroda.

10.

Zaspi ga kamenjem da pogine; jer te htede odvratiti od Gospoda Boga tvog, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuæe ropske;

11.

Da sav Izrailj èuje i boji se, i da se više ne uèini tako zlo medju vama.

12.

Ako za kakav grad svoj, koji ti Gospod Bog tvoj da da u njemu živiš, èuješ gde govore:

13.

Izidjoše ljudi nevaljali izmedju tebe i otpadiše sve koji žive u gradu njihovom, govoreæi: Hajde da služimo drugim bogovima, kojih ne poznajete,

14.

Tada traži i raspitaj, izvidi dobro, pa ako bude istina i doista se uèinila ona gadna stvar medju vama,

15.

Pobij maèem sve koji žive u gradu onom, i zatri i njega i sve što bi u njemu bilo, i stoku maèem pobij.

16.

I sav plen iz njega skupi nasred ulice njegove, spali ognjem i onaj grad i sav plen iz njega Gospodu Bogu svom, da bude gomila doveka i da se više ne sazida.

17.

I neka ti od prokletih stvari ne prione ništa za ruku, eda bi se Gospod povratio od žestine gneva svog, uèinio ti milost i smilovao se na te, i umnožio te, kao što se zakleo ocima tvojim,

18.

Kad slušaš glas Gospoda Boga svog držeæi sve zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi èinio šta je pravo pred Gospodom Bogom tvojim.

---

←  Deuteronomy (13/34)  →