Deuteronomy (12/34)  

1. Ovo su uredbe i zakoni koje æete držati i tvoriti u zemlji koju ti je Gospod Bog otaca tvojih dao da je naslediš, dokle ste god živi na zemlji.
2. Raskopajte sasvim sva mesta u kojima su služili bogovima svojim narodi koje æete naslediti, po visokim brdima i po humovima i pod svakim zelenim drvetom.
3. Oborite oltare njihove i razbijte likove njihove, i lugove njihove popalite ognjem, i rezane bogove njihove izlomite, i istrebite ime njihovo sa onog mesta.
4. Ne èinite tako Gospodu Bogu svom.
5. Nego Ga tražite u mestu koje izabere Gospod Bog vaš izmedju svih plemena vaših sebi za stan da onde namesti ime svoje, i onamo idite.
6. Onamo nosite žrtve svoje paljenice i druge žrtve svoje i desetke svoje i prinose ruku svojih i zavete svoje i dragovoljne prinose svoje i prvine stoke svoje krupne i sitne.
7. I jedite onde pred Gospodom Bogom svojim, i veselite se vi i porodice vaše svaèim, za šta se prihvatite rukom svojom, èim te blagoslovi Gospod Bog tvoj.
8. Ne èinite kako mi sada ovde èinimo, šta je kome drago.
9. Jer još niste došli do odmora i nasledstva, koje ti daje Gospod Bog tvoj.
10. Nego kad predjete preko Jordana, i stanete živeti u zemlji koju vam daje Gospod Bog vaš da je nasledite, i smiri vas od svih neprijatelja vaših unaokolo, te stanete živeti bez straha,
11. Onda u mesto koje izabere Gospod Bog vaš da u njemu nastani ime svoje, donesite sve što vam ja zapovedam, žrtve svoje paljenice i druge žrtve svoje, desetke svoje i prinose ruku svojih i sve što bude najbolje u onome što zavetujete Gospodu.
12. I veselite se pred Gospodom Bogom svojim vi i sinovi vaši i kæeri vaše i sluge vaše i sluškinje vaše, i Levit koji je u mestu vašem, jer on nema deo ni nasledstvo s vama.
13. Èuvaj se da ne prinosiš žrtava svojih paljenica na kome god mestu, koje ugledaš;
14. Nego na onom mestu koje izabere Gospod Bog u jednom od tvojih plemena, onde prinosi žrtve svoje paljenice, i onde èini sve što ti zapovedam.
15. Ali æeš moæi klati i jesti meso kako ti duša zaželi u svakom mestu svom po blagoslovu Gospoda Boga svog, koji ti da; èist i neèist može jesti kao srnu i jelena.
16. Samo krv ne jedite; prolijte je na zemlju kao vodu.
17. Neæeš moæi jesti u mestu svom desetka od žita svog ni od vina svog ni od ulja svog, ni prvina od stoke svoje krupne i sitne, ni onog što zavetuješ; ni prinosa dragovoljnih, ni prinosa ruku svojih.
18. Nego to jedi pred Gospodom Bogom svojim na mestu koje izabere Gospod Bog tvoj, ti, sin tvoj i kæi tvoja i sluga tvoj i sluškinja tvoja, i Levit koji je u mestu tvom; i veseli se pred Gospodom Bogom svojim svaèim za šta se prihvatiš rukom.
19. Èuvaj se da ne ostaviš Levita dok si god živ na zemlji.
20. Kad raširi Gospod Bog tvoj medje tvoje, kao što ti je kazao, ako kažeš: Da jedem mesa, kad duša tvoja želi da jede mesa, jedi mesa po svoj želji duše svoje.
21. Ako bi bilo daleko od tebe mesto koje Gospod Bog tvoj izabere da onde namesti ime svoje, zakolji od stoke svoje krupne ili sitne, koju ti da Gospod, kao što sam ti zapovedio, i jedi u svom mestu po želji duše svoje.
22. Kako se jede srna i jelen, onako jedi; i èist i neèist neka jede.
23. Samo pazi da ne jedeš krv; jer je krv duša, pa ne jedi dušu s mesom.
24. Ne jedi je; nego prolij na zemlju kao vodu.
25. Ne jedi je, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe, kad èiniš ono što je ugodno Gospodu.
26. Ali stvari svoje svete, koje imaš, i što zavetuješ, uzmi i dodji na mesto koje izabere Gospod.
27. I prinesi žrtve svoje paljenice, meso i krv, na oltaru Gospoda Boga svog; krv pak od drugih žrtava tvojih neka se prolije na oltar Gospoda Boga tvog, a meso jedi.
28. Èuvaj i slušaj sve ove reèi koje ti ja zapovedam, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe doveka kad èiniš šta je dobro i pravo pred Gospodom Bogom tvojim.
29. Kad istrebi Gospod Bog tvoj ispred tebe narode ka kojima ideš da naslediš zemlju njihovu, i nasledivši je kad se nastaniš u zemlji njihovoj,
30. Èuvaj se da se ne uhvatiš u zamku pošavši za njima pošto se potru ispred tebe, i da ne potražiš bogove njihove, i kažeš: Kako su ovi narodi služili svojim bogovima, tako æu i ja èiniti.
31. Ne èini tako Gospodu Bogu svom; jer oni èiniše svojim bogovima sve što je gadno pred Gospodom i na šta On mrzi; jer su i sinove svoje i kæeri svoje sažizali bogovima svojim.
32. Šta vam god ja zapovedam sve držite i tvorite, niti šta dodajte k tome ni oduzmite od toga.

  Deuteronomy (12/34)