←  Daniel (6/12)  →
1. Svide se Dariju te postavi nad carstvom sto i pedeset upravitelja da budu nad svim carstvom;
2. A nad njima tri starešine, od kojih jedan beše Danilo, kojima æe upravitelji davati raèune da ne bi caru bilo štete.
3. A taj Danilo nadvišivaše starešine i upravitelje, jer u njemu beše velik duh i car mišljaše da ga postavi nad svim carstvom svojim.
4. Tada starešine i upravitelji gledahu kako bi našli šta da zamere Danilu radi carstva; ali ne mogahu naæi zabave ni pogreške, jer beše veran, i ne nalažaše se u njega pogreške ni mane.
5. Tada rekoše oni ljudi: Neæemo naæi na tog Danila ništa, ako ne nadjemo šta na nj radi zakona Boga njegovog.
6. Tada dodjoše starešine i upravitelji k caru, i rekoše mu ovako: Darije care, da si živ doveka!
7. Sve starešine u carstvu, poglavari i upravitelji, veænici i vojvode dogovoriše se da se postavi carska naredba i oštra zabrana da ko bi se god zamolio za šta kome god bogu ili èoveku za trideset dana osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku.
8. Zato, care, postavi tu zabranu i napiši da se ne može promeniti, po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv.
9. I car Darije napisa knjigu i zabranu.
10. A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide svojoj kuæi, gde behu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padaše na kolena svoja tri puta na dan i moljaše se i hvalu davaše Bogu svom kao šta èinjaše pre.
11. Tada se sabraše oni ljudi, i nadjoše Danila gde se moli i pripada Bogu svom.
12. I otidoše te rekoše caru za carsku zabranu: Nisi li napisao zapovest, da ko bi se god zamolio kome god bogu ili èoveku za trideset dana, osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku? Car odgovori i reèe: Tako je po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv.
13. Tada odgovoriše i rekoše caru: Danilo, koji je izmedju roblja Judina, ne haje za te, care, ni za zabranu koju si napisao, nego se moli tri puta na dan svojom molitvom.
14. Tada car èuvši to ožalosti se vrlo, i naumi da izbavi Danila, i trudjaše se do zahoda sunèanog da ga izbavi.
15. Tada oni ljudi sabraše se kod cara i rekoše caru: Znaj, care, da je zakon u Midijana i Persijana da se nikakva zabrana i naredba koju postavi car, ne menja.
16. Tada car reèe te dovedoše Danila i baciše ga u jamu lavovsku; i car progovori i reèe Danilu: Bog tvoj, kome bez prestanka služiš, neka te izbavi.
17. I donesoše kamen i metnuše jami na vrata, i car ga zapeèati svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se ništa ne promeni za Danila.
18. Tada otide car u svoj dvor, i prenoæi ne jedavši niti dopustivši da mu se donese šta èim bi se razveselio, i ne može zaspati.
19. Potom car usta ujutro rano i otide brže k jami lavovskoj.
20. I kad dodje k jami, viknu Danila žalosnim glasom; i progovori car i reèe Danilu: Danilo, slugo Boga Živoga, Bog tvoj, kome služiš bez prestanka, može li te izbaviti od lavova?
21. Tada Danilo reèe caru: Care, da si živ doveka!
22. Bog moj posla andjela svog i zatvori usta lavovima, te mi ne naudiše; jer se nadjoh èist pred Njim, a ni tebi care, ne uèinih zla.
23. Tada se car veoma obradova tom, i zapovedi da izvade Danila iz jame. I izvadiše Danila iz jame, i ne nadje se rane na njemu, jer verova Bogu svom.
24. Potom zapovedi car, te dovedoše ljude koji behu optužili Danila, i baciše u jamu lavovsku njih, decu njihovu i žene njihove; i još ne dodjoše na dno jami, a lavovi ih zgrabiše i sve im kosti potrše.
25. Tada car Darije pisa svim narodima i plemenima i jezicima što življahu u svoj zemlji: Mir da vam se umnoži.
26. Od mene je zapovest da se u svoj državi carstva mog svak boji i straši Boga Danilovog, jer je On Bog živi, koji ostaje doveka, i carstvo se Njegovo neæe rasuti, i vlast æe Njegova biti do kraja;
27. On izbavlja i spasava, i èini znake i èudesa na nebu i na zemlji, On je izbavio Danila od sile lavovske.
28. I taj Danilo beše sreæan za carovanja Darijevog i za carovanja Kira Persijanca.
←  Daniel (6/12)  →