←  Daniel (2/12)  →
1. A druge godine carovanja Navuhodonosorovog usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga prodje.
2. I reèe car da dozovu vraèe i zvezdare i gatare i Haldeje da kažu caru san njegov. I dodjoše i staše pred carem.
3. I reèe im car: Usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao šta sam snio.
4. A Haldeji rekoše caru sirski: Care, da si živ doveka! Pripovedi san slugama svojim, pa æemo ti kazati šta znaèi.
5. A car odgovori i reèe Haldejima: Zaboravio sam, ako mi ne kažete šta sam snio i šta znaèi, biæete iseèeni i kuæe æe vaše biti bunjišta.
6. Ako li mi kažete šta sam snio i šta znaèi, dobiæete od mene dare i poklone i veliku èast; kažite mi dakle šta sam snio i šta znaèi.
7. Odgovoriše opet i rekoše: Neka car pripovedi san slugama svojim, pa æemo kazati šta znaèi.
8. Car odgovori i reèe: Doista vidim da hoæete vremena da dobijete; jer vidite da sam zaboravio.
9. Ali ako mi ne kažete šta sam snio i šta znaèi, jedan vam je sud; jer ste se dogovorili da kažete preda mnom laž i prevaru dok se promeni vreme; zato kažite mi san, pa æu videti da mi možete kazati šta znaèi.
10. Odgovoriše Haldeji caru i rekoše: Nema èoveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to šta ište; zato nijedan car ni knez ni vlastelin nije nikada iskao takvo šta od vraèa ili zvezdara ili Haldejca.
11. I šta car ište vrlo je teško; niti ima drugog koji bi mogao kazati caru osim bogova, koji ne žive medju ljudima.
12. Zato se car razljuti i razgnevi vrlo, i zapovedi da se pogube svi mudraci vavilonski.
13. I kad izidje zapovest, te ubijahu mudrace, tražahu i Danila i drugove njegove da ih ubiju.
14. Tada Danilo odgovori mudro i razumno Ariohu zapovedniku stražarskom, koji beše izašao da ubija mudrace vavilonske;
15. Odgovori i reèe Ariohu, vlastelinu carevom: Zašto je tako nagla zapovest od cara? Tada Arioh kaza stvar Danilu.
16. A Danilo otide i zamoli cara da mu ostavi vremena, pa æe kazati caru šta san znaèi.
17. Potom otide Danilo kuæi svojoj, i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim,
18. Da se mole za milost Bogu nebeskom radi te tajne, da ne bi poginuli Danilo i drugovi mu s ostalim mudracima vavilonskim.
19. I objavi se tajna Danilu, u noænoj utvari; tada Danilo blagoslovi Boga nebeskog.
20. Progovori Danilo i reèe: Da je blagosloveno ime Gospodnje od veka do veka; jer je Njegova mudrost i sila;
21. I On menja vremena i èase; smeæe careve, i postavlja careve; daje mudrost mudrima i razum razumnima.
22. On otkriva šta je duboko i sakriveno, zna šta je u mraku, i svetlost kod Njega stanuje.
23. Tebe, Bože otaca mojih, hvalim i slavim, šta si mi dao mudrost i silu, i šta si mi objavio za šta Te molismo objaviv nam stvar carevu.
24. Tada otide Danilo k Ariohu, kog car beše odredio da pogubi mudrace vavilonske; i došav ovako mu reèe: Ne gubi mudraca vavilonskih; izvedi me pred cara da kažem caru šta san znaèi.
25. Tada Arioh brže izvede Danila pred cara, i ovako mu reèe: Nadjoh èoveka izmedju roblja Judinog, koji æe kazati caru šta san znaèi.
26. A car progovori i reèe Danilu, koji se zvaše Valtasar: Možeš li mi kazati san koji sam snio i šta znaèi?
27. Odgovori Danilo caru i reèe: Tajnu koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vraèi ni gatari.
28. Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru šta æe biti do kraja. San tvoj i šta ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je:
29. Tebi, care, dodjoše misli na postelji šta æe biti posle, i Onaj koji objavljuje tajne pokaza ti šta æe biti.
30. A meni se ova tajna nije objavila mudrošæu koja bi u mene bila mimo sve žive, nego zato da se javi caru šta san znaèi i da doznaš misli srca svog.
31. Ti, care, vide, a to lik velik; velik beše lik i svetlost mu silna, i stajaše prema tebi, i strašan beše na oèima.
32. Glava tom liku beše od èistog zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od bronze,
33. Noge mu od gvoždja, a stopala koje od gvoždja koje od zemlje.
34. Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i zemljana, i satre ih.
35. Tada se satre i gvoždje i zemlja i bronza i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nadje mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju.
36. To je san; a sada æemo kazati caru šta znaèi.
37. Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu,
38. I gde god žive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te gospodarem nad svim tim. Ti si ona glava zlatna.
39. A nakon tebe nastaæe drugo carstvo, manje od tvog; a potom treæe carstvo, bronzano, koje æe vladati po svoj zemlji.
40. A èetvrto æe carstvo biti tvrdo kao gvoždje, jer gvoždje satire i troši sve, i kao gvoždje što sve lomi, tako æe satrti i polomiti.
41. A što si video stopala i prste koje od kala lonèarskog koje od gvoždja, biæe carstvo razdeljeno, ali æe biti u njemu tvrdje od gvoždja, jer si video gvoždje pomešano s kalom lonèarskim.
42. I što prsti na nogama behu koje od gvoždja koje od kala, carstvo æe biti nešto jako, a nešto trošno.
43. A što si video gvoždje pomešano sa kalom lonèarskim, to æe se oni pomešati sa semenom èoveèijim, ali neæe prionuti jedan za drugog kao što se gvoždje ne može smešati s kalom.
44. A u vreme tih careva Bog æe nebeski podignuti carstvo koje se do veka neæe rasuti, i to se carstvo neæe ostaviti drugom narodu; ono æe satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo æe stajati do veka.
45. Kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satre gvoždje, bronzu, kao, srebro i zlato. Bog veliki javi caru šta æe biti posle; san je istinit, i tumaèenje mu verno.
46. Tada car Navuhodonosor pade na lice svoje, i pokloni se Danilu, i zapovedi da mu prinesu prinos i kad.
47. Car progovori Danilu i reèe: Doista, vaš je Bog Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne, kad si mogao otkriti ovu tajnu.
48. Tada car uzvisi Danila, i dade mu mnoge velike darove i uèini ga gospodarem svoj zemlji vavilonskoj i poglavarem nad svim mudracima vavilonskim.
49. I Danilo izmoli u cara, te postavi nad poslovima zemlje vavilonske Sedraha, Misaha i Avdenaga, a Danilo osta na dvoru carevom.
←  Daniel (2/12)  →