←  Amos (5/9)  →
1. Èujte ovu reè, naricanje koje podižem za vama, dome Izrailjev.
2. Pade, neæe više ustati devojka Izrailjeva; baèena je na zemlju svoju, nema nikoga da je podigne.
3. Jer ovako veli Gospod Gospod: U gradu iz kog je izlazila hiljada ostaæe stotina, a iz kog je izlazila stotina u njemu æe ostati deset domu Izrailjevom.
4. Jer ovako veli Gospod domu Izrailjevom: Tražite me, i biæete živi.
5. A ne tražite Vetilja, i ne idite u Galgal, i ne prolazite u Virsaveju, jer æe Galgal otiæi u ropstvo, a Vetilj æe se obratiti u ništa.
6. Tražite Gospoda i biæete živi, da ne obuzme dom Josifov kao oganj i spali i ne bude nikoga da gasi Vetilj.
7. Koji obraæate sud u pelen, i pravdu na zemlji obarate.
8. Onog tražite koji je stvorio zvezde, kola i štape, i koji pretvara sen smrtni u jutro, a dan u tamnu noæ, koji doziva vode morske i proliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
9. Koji podiže pogibao na jakoga, te pogibao dodje na grad.
10. Mrze na onog koji kara na vratima, i gade se na onog koji govori pravo.
11. Zato što gazite siromaha i uzimate od njega žito u danak, sagradiste kuæe od tesanog kamena, ali neæete sedeti u njima; nasadiste lepe vinograde, ali neæete piti vino iz njih.
12. Jer znam bezakonja vaša, kojih je mnogo, i grehe vaše, koji su veliki, koji muèite pravednika, primate poklone i izvræete pravdu ubogima na vratima.
13. Zato æe pravedni æutati u ovo vreme, jer je zlo vreme.
14. Tražite dobro a ne zlo, da biste bili živi; i tako æe Gospod Bog nad vojskama biti s vama, kako rekoste.
15. Mrzite na zlo i ljubite dobro, i postavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov.
16. Zato ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Gospod: Biæe tužnjava po svim ulicama, i po svim putevima govoriæe: Jaoh! Jaoh! I zvaæe ratare na žalost i na tužnjavu one koji umeju naricati.
17. I po svim æe vinogradima biti tužnjava, jer æu proæi posred tebe, govori Gospod.
18. Teško onima koji žele dan Gospodnji! Šta æe vam dan Gospodnji? Tada je mrak a ne videlo.
19. Kao da bi ko bežao od lava pa bi ga sreo medved; ili kao da bi ko došao u kuæu i naslonio se rukom na zid, pa bi ga zmija ujela.
20. Nije li dan Gospodnji mrak, a ne videlo? I tama, bez svetlosti?
21. Mrzim na vaše praznike, odbacio sam ih, i neæu da mirišem svetkovina vaših.
22. Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje, neæu ih primiti, i neæu pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše.
23. Ukloni od mene buku pesama svojih, i sviranja psaltira tvojih, neæu da èujem.
24. Nego sud neka teèe kao voda i pravda kao silan potok.
25. Jeste li meni prinosili žrtve i dare u pustinji èetrdeset godina, dome Izrailjev?
26. Nego ste nosili šator Moloha svog, i Hijuna, likove svoje, zvezdu boga svog, koje sami sebi naèiniste.
27. Zato æu vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.
←  Amos (5/9)  →