←  Acts (4/28)  →
1. A kad oni govorahu narodu, naidjoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;
2. I rasrdiše se, što oni uèe ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.
3. I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer veæ beše veèe.
4. A od onih koji slušahu reè mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.
5. A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim,
6. A Ana poglavar sveštenièki i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda sveštenièkog;
7. I metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u èije ime uèiniste vi ovo?
8. Tada Petar napunivši se Duha Svetog reèe im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve!
9. Ako nas danas pitate za dobro delo koje uèinismo bolesnom èoveku te on ozdravi:
10. Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazareæanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.
11. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;
12. Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.
13. A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajuæi da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.
14. A videæi isceljenog èoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reæi.
15. Onda im zapovediše da izidju napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog
16. Govoreæi: Šta æete èiniti ovim ljudima? Jer veliki znak što uèiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreæi;
17. Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome.
18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uèe u ime Isusovo.
19. Petar i Jovan odgovarajuæi rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas veæma slušamo negoli Boga?
20. Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i èusmo.
21. A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih muèili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.
22. Jer onom èoveku beše više od èetrdeset godina na kome se dogodi ovo èudo zdravlja.
23. A kad ih otpustiše, dodjoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenièki i starešine.
24. A oni kad èuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
25. Koji ustima Davida sluge svog reèe: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reèi?
26. Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.
27. Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim,
28. Da uèine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.
29. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reè Tvoju;
30. I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i èudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.
31. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reè Božju sa slobodom.
32. A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajednièko.
33. I apostoli s velikom silom svedoèahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:
34. Jer nijedan medju njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuæe, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,
35. I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.
36. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znaèi Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,
37. On imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.
←  Acts (4/28)  →